Данас, на Национални дан борбе против рака дојке, Србија је на неславном другом месту у Европи по стопи смртности од ове болести, која је у нашој земљи и најраспрострањеније малигно обољење код жена.
Болесна сам, али то није крај
Најчешће помињани фактори ризика за настанак карцинома дојке су наследне предиспозиције, рана прва менструација, касна менопауза, нерађање деце или рађање у каснијим годинама, недојење деце, хормонска терапија, неправилна исхрана, али и стрес.
Психолог Миомирка Ковачевић ову болест је победила пре 15 година, а за Спутњик каже да је код већине жена прва реакција шок, неверица и питање — зашто баш ја?
„То је страшан осећај неправде и ужаса. Ова фаза обично не траје дуго, јер следи порицање — мислите — није могуће, то је нека грешка“, каже Миомирка Ковачевић.
И док из првобитног стања шока и узнемирења порицањем постајете нешто релаксиранији, полако улазите у оно најважније — процес лечења.
Психолог Ковачевић, која је и једна од оснивачица Удружења „Будимо заједно“, које окупља жене оболеле од рака дојке, каже да би следећа фаза требало да буде прихватање болести, а никако одустајање и предаја.
„Болесна сам, али то није крај. Свуда око нас су жене које се лече, оне које су се излечиле. Дакле, нисам једина и учинићу све што је до мене да нешто урадим и да се изборим“, овакво размишљање нам омогућава да се ухватимо у коштац са болешћу, каже Ковачевићева.
Важност подршке оболелима
Срж подршке женама оболелим од карцинома дојке представља породица, каже за Спутњик председница Удружења „Будимо заједно“ Јасмина Лукић.
Међутим, неретко се дешава да је ситуација обрнута и да је управо жена оболела од ове болести та која остатак породице, потресене вешћу о болести вољене особе, теши и подржава.
„Подршка породице, пријатеља и друштва у целини има велику улогу, како у лечењу и излечењу, тако и у мотивисању жена да оду на превентивни преглед“, каже Јасмина Лукић.
Жене које се боре са раком дојке у Удружењу „Будимо заједно“ могу наћи подршку, разумевање и охрабрење, али и одговоре на бројна питања кроз предавања стручњака Института за онкологију и других установа, каже Лукићева.
Уколико се открије на време, карцином дојке је, у великом броју случајева, излечив.
Нацонални програм борбе против болести
Србија се са овом опаком болешћу бори Националним програмом о организованом скринингу рака дојке, каже за Спутњик др Љиљана Лазић, координатор за скрининг Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“.
Реч је о мамографском снимању жена старости од 50 до 69 година, које нису имале претходних тегоба, а носиоци скрининг програма су гинеколошке службе Домова здравља, које позивају жене на преглед, каже др Лазић.
„Жене долазе на снимање на мамографу, након чега се читају резултати. Ако је налаз негативан, та жена се за две године поново позива на преглед. Међутим, уколико се примети било каква промена, жена се упућује на додатну дијагностику“, објашњава др Лазић.
Додатна дијагностика подразумева ултразвучни преглед, магнетну резонанцу, и друге анализе потребне да би се поставила права дијагноза.
Програм скринига у Србији се тренутно одвија у 29 већих општина путем болничких мамографа, а у 17 мањих, мобилним мамографима. Резултати су задовољавајући, каже др Лазић, али подсећа и да један број жена преглед избегава из страха од зрачења.
„Мамограф јесте рендгенски преглед дојки, али је реч о минималним количинама зрачења које немају никаквих нежељених ефеката. Желим да охрабрим жене да се јаве на преглед, јер је он метода избора за спашавање њихових живота“, поручује др Лазић.
Према подацима Института Батут, међу оболелима од карцинома дојке, скоро четвртина су жене млађе од 50 година. Рак дојке се у великом броју случајева открива тек у узнапредовалој фази, због чега су редовни самопрегледи, ултразвучне контроле и мамографски прегледи од великог, а често и пресудног значаја.
