Пролеће на нашој, северној хемисфери трајаће до 21. јуна, када ће га сменити лето.
Доба младости и лепоте
У древна времена људи су пролеће замишљали и описивали као младу и добру девојку, сјајног погледа, која доноси радост свима око себе.
Први дан пролећа у многим земљама обележава се у празничној атмосфери. Широм света одржавају се карневали, на којима људи уз игру, песму и раскошне, разнобојне костиме славе завршетак зиме и дочекују период бујања природе. Многи од обичаја везаних за слављење пролећа потичу из паганске традиције.
У Русији се зима испраћа Масленицом, најстаријим народним празником у тој земљи. У древна времена Масленица је била везана за дан пролећне краткодневице, али је након прихватања хришћанства постала претходница Великог поста. У то време, према црквеном канону, није дозвољена употреба меса, али се млечни производи и јаја једу у неограниченим количинама. Домаћице сређују своје домове како би дочекале пролеће, спремају се разноврсна јела, а нарочито су омиљене посластице за децу.
Наши суседи Бугари и Румуни, као и Молдавци, пролеће дочекују 1. марта, уз црвено-беле венчиће који им служе као талисмани.
Посебно је занимљив празник Холи, који се слави у Индији и у другим срединама које насељавају хиндуси. Холи је прослава у част боја. Прскајући себе и друге разнобојним прахом, људи указују добродошлицу пролећу. Празник се слави у време последњег пуног месеца у фебруару или марту.
Инспирација уметницима
Опојни мириси и раскошне боје природе која се буди и цвета, цвркут птица и жубор набујалих потока одувек су били инспирација уметницима.
Готово да нема песника на свету који није написао макар неколико стихова о пролећу, а многи су овом годишњем добу посветили и читаве циклусе песама.
О пролећу су писали и многи руски песници. Послушајте стихове Александра Блока.
Једну од најпознатијих слика инспирисаних пролећем створио је ренесансни мајстор Сандро Ботичели. „Примавера" или „Алегорија пролећа", дело импозантних размера, настало је 1482. и чува се у галерији Уфици у Фиренци.
Међу највреднијим уметничким делима посвећеним пролећу јесте портрет Едуарда Манеа из 1881. године, које је прошле године на аукцији Кристија достигао цену од 35 милиона долара. Портрет представља младу париску глумицу Жану Демарси у цветној хаљини, са грмом рододендрона у позадини. „Пролеће“ је дуго било на позајмици Националној галерији уметности у Вашингтону, а излагано је и у Метрополитен музеју у Њујорку.
На дан почетка пролећа сунце у Београду излази у пет сати и 42 минута, залази у 17 сати и 50 минута, што значи да обданица траје 12 сати и осам минута, а ноћ 11 сати и 52 минута. Летње рачунање времена у Србији почеће у ноћи између 28. и 29. марта, када часовнике треба померити један сат унапред.