Дан раније, представник Европског парламента Мартин Шулц је изјавио да је руски председник Владимир Путин почео да јача свој утицај унутар европске заједнице да би изазвао раскол.
Што се тиче првог аспекта, према речима председника Европског савета Доналда Туска, на самиту ЕУ било је одлучено да се „упути изазов“, како је он рекао, „руској кампањи дезинформисања јавности“ поводом конфликта у Украјини.
Реч је, између осталог, о томе да се прво размотри могућност отварања европског телевизијског канала на руском, пре свега за становнике земаља Источне Европе који говоре руски.
Уочи самита председник Европског савета Мартин Шулц је у интервјуу за немачки недељник „Ди цајт“ позвао, на пример, да се „користе сва средства“ како би се одбио „покушај Путина да подели ЕУ и изврши на њу утицај изнутра“. При томе, у односу на известан део Европљана руска „пропаганда“ је успела да постигне одређени успех, са жаљењем је признао Шулц.
Узимајући у обзир „све већу непредвидивост“ Москве, раскол је недопустив, а пример удружености Европљана постао је, како он сматра, јединствени став по питању санкција.
Њихово усвајање Шулц је назвао великим спољнополитичким достигнућем које, како каже, још није виђено. Овде је шеф Европског парламента мало огрешио душу. Како је констатовао на дан отварања самита један немачки лист „санкциони фронт ЕУ против Русије се распада“, а међу члановима ЕУ влада дубок раскол. Док Пољска и балтичке земље гласније од осталих траже пооштравање санкција против Русије, то изричито одбијају Аустрија, Грчка, Кипар, Чешка, Словачка, Италија и Шпанија.
У интервјуу Мартина Шулца постоји један идникативни аспект. Према његовом убеђењу, ЕУ треба да разматра кризу у Украјини као унутаревропски проблем. САД нису у стању да је реше, каже он. Штавише, амерички „јастребови“, пре свега из редова републиканаца, својим деловањем само доприносе распиривању конфликта.
Његово регулисање није требало да буде предмет преговора између Русије и САД, већ између Русије и Европе. Без обзира на украјинску кризу, добри односи са Русијом треба да се очувају, закључио је председник Европског парламента.
Истина, коментатори претпостављају да је тешко да ће Ангела Меркел ставити интересе немачког бизниса, који сноси милијарде губитака у санкционом рату против Русије, испред савета америчких „пријатеља“ за даље заоштравање антируског курса.
Тим поводом, многи експерати, међу којима је заменик директора Института за политичку и војну анализу Александар Храмчихин, сматрају да демонизација Русије од стране Брисела, ускраћивање права на сопствено мишљење својим грађанима, па чак и политичким лидерима, управо и воде ка расколу Европе, ка ерозији прокламованих демократских вредности.
„То је смешно. Сада је јединство Европе постало само себи сврха. Тачније, ни у ком случају се не сме допустити постојање раскола у било чему, посебно по тако принципијалном питању“, рекао је Храмчихин у разговору за радио Спутњик.
Европска бирократија је, према његовим речима, далеко од демократије.
„Реч је о томе што европску бирократију нико није бирао“, закључује Храмчихин.
За крај, кратак коментар једног од читалаца листа „Ди цајт" на интервју Малтина Шулца.
„Други део интервјуа о америчким јастребовима подједнако је занимљив као и први. Зашто да се тада не дода у наслов да њихови апели такође прете расколом ЕУ? Није ми јасно.“ Није јасно ни нама.
