Константин Косачов, председник Комитета за међународне односе Савета Руске Федерације, каже да се надао да ће на самиту ЕУ бити донете сасвим другачије одлуке, „иако би било наивно очекивати да ће до њих доћи“.
„Хтео бих да видим много већу одговорност европских лидера за судбину Минског споразума. Русија је учинила све што од ње зависи да овај процес добије шансу и повољан завршетак, да људи који живе на југоистоку Украјине, у првом реду у зони конфликта, поверују у могућност договора са Кијевом“, истакао је сенатор.
Према његовим речима, Брисел и Вашингтон су дужни да затраже од Кијева безусловно поштовање договора из Минска.
„Чињеница да они то не раде, чини ЕУ и САД директно одговорним за могући неуспех реализације ових договора, ако и када се то деси кривицом Кијева. А то се већ дешава“.
Неодговорност оних који у Европи појачавају атмосферу конфликта и не плаше се ризика реалног рата треба да буде јасно оцењена и треба јој пружити осетан отпор, уверен је он.
„Још више узнемирава то што се у тексту документа појавила кључна одредница — везивање санкција за Мински споразум“, истакао је Косачов. Ово везивање носи принципијелно нови деструктивни ризик.
„Нигде, ни у једном документу ЕУ није речено да је могућа примена санкција против Кијева, уколико он наруши споразум. Другим речима, ма ко да од учесника конфликта прекрши договор лидера земаља ʼНормандијске четворкеʻ — Кијев, паравојне формације које он не контролише или устаници — одговараће само Русија, тако што ће јој бити пооштрене санкције“, каже Косачов.
Према његовим мишљењу, ова формула развезује руке и даје неограничени простор за даље провокације противницима Минског споразума и сваком ко је из неког разлога заинтересован за наставак и заоштравање конфликта. Није ни мало случајно што Кијев све слободније и шире тумачи договоре из Минска, између осталог усвајањем закона о посебном статусу локалне самоуправе у појединим рејонима Доњецке и Луганске области, који у суштини окреће минске договоре наглавачке. Да и не говоримо о одлуци украјинског парламента да се делови Луганске и Доњецке области прогласе „окупираним територијама“.
„За очување Минског споразума потребна је потпуно другачија логика. Управо зато је Русија на Савету безбедности УН изнела пројекат резолуције за реализацију споразума усмерених на регулисање конфликта на истоку Украјине“.
Косачов сматра да је време не само да се посматра како сукобљене стране реализују споразум, већ и да се примене посебне мере за осигурање реализације споразума, укључујући и санкције, али према онима који заиста крше договоре. Уз то, могу се применити и стимуланси (на пример трговински или енергетски) за поштовање духа и слова договора из Минска. Овакав став би могао да се прошири и на остале земље које на неки начин утичу на конфликт у Украјини (на пример испорукама оружја или подстицањем провокација).
