Бивши начелник Центра за обавештавање из времена бомбардовања Србије Аврам Израел каже за Спутњик да би он сада мало актуелизовао ту поруку и поручује Београђанима – ипак није готово.
„О томе најбоље говори ова свакодневница која нас окружује. Људи су без посла, смањују се плате и пензије, у народу је све мање воље и наде, млади напуштају земљу“, објашњава Израел због чега мисли да у Србији још није готово.
Драматичних 78 дана, бивши начелник београдског Центра за обавештавање Аврам Израел се често сећа али и даље не може себи да објасни како је то неко на крају двадесетог века одлучио да бомбардује једну малу земљу усред Европе.
„Да ли је могуће да је људски разум изгубио и да је превладала бахатост моћног и великог према једној малој земљи“, пита се Израел.
Каже да неколико догађаја никада неће заборавити и подсећа да смо били на корак од хемијских катастрофа.
„Ноћи су углавном биле тешке. Сећам се када је НАТО дејствовао по складишту ракетног горива у Липовичкој шуми и када је погодио резервоаре у којима је остао део ракетног горива и када се токсиколошки облак кретао у правцу Београда. Нешто слично се дешавало и у Панчеву када је бомбардован петрохемијски комплекс. Опасно је било и када су погодили „Прву искру“ у Баричу, каже Аврам Израел и истиче да никада неће заборавити малу Милицу и страдање радника РТС-а.
На питање да ли су запослени у Центру имали времена за страх Израел каже да је људски плашити се.
„Ко не плати на мосту, платиће на ћуприји. Ја сам као последицу рата добио канцер од којег сам се лечио годинама“, каже бивши начелник Центра за обавештавање.
Аврам Израел је написао књигу у којој је забележио искуства.
„За наук новим генерацијама, пошто надлежни нису били заинтересовани да нас слушају. Било је више страних делегација, посебно из Скандинавије. Они знају да у Норвешкој следећих 50 година неће бити рата, али се спремају за 50. годину и први дан“, каже Израел.
Он на крају поставља питање да ли је бомбардовање могло да буде избегнуто.
„Ако смо ових дана потписали Споразум о специјалним односима с НАТО-ом, питам се да ли су још преговори у Рамбујеу могли другачије да се заврше.
Анегдоте
„Како тај Аврам из Израела зна шта се овде дешава?“, једна је од најчешћих анегдота из времена бомбардовања објашњава Израел. Сећа се и ратног Ускрса када је штаб добио неколико хиљада ускршњих јаја. Послератна анегдота везана је и за слику, уље на платну `Свети Георгије убија аждаху`, које је добио Центар. „Свети Георгије је убио аждају на којој је писало НАТО. То уље на платну било је у просторијама Центра до пре неколико година када је у посету дошла делегација из Алијансе. Чиновници су се уплашили и префарбали натпис“, објашњава Аврам Израел и додаје да се не би требало стидети своје историје.
