Историја овог питања сеже до времена уочи почетка Другог светског рата, када је тадашњи шеф вашингтонске администрације Франклин Рузвелт потписао тајни указ о забрани балалајки на територији САД током наредних десет година. То се догодило 1940. године и од тада се декрет редовно продужава.
Од 2000. године, указом тадашњег америчког председника Била Клинтона, забрана је почела да важи и на Аљаски, јединој области у САД где је до тада било могуће продати или купити балалајку, која се ту сматра народним музичким инструментом. У време Рузвелта, та територија још није имала статус државе. Забрана је успешно заобиђена захваљујући рупама у закону.
Инструмент за исмевање власти
Формални разлог за забрану балалајки у САД био је то што је овај инструмент у царској Русији, према оцени православне цркве и државе, био погодан за „исмевање власти“. Забрана која је важила у Руском царству укинута је у време Совјетског Савета, али је у САД он остао непожељан.
Забрана је данас остала на снази, али не у пуном обиму. Свирање на балалајци није забрањено, мада је за то потребно имати специјалну лиценцу. Масовна продаја овог инструмента и његова индустријска производња нису дозвољене. Појединачна приватна продаја је дозвољена.
То је један од разлога због којих књига Џ. Флина „Како направити балалајку“, објављена 1984. године, има велику популарност и због чега је доживела већ девет издања. За обичног Американца који жели да ужива у звуцима балалајке нема другог начина за то осим да га сам направи — купити балалајку у продавници је немогуће, бар још пет година.
