На недавном самиту ЕУ разматране су санкције против Русије. Њихово важење истиче на лето, али продужетак се већ сматра вероватним. Како Ви оцењујете ове тенденције?
Мислим да је то апсурд. Од самог почетка сматрала сам ове санкције погрешним. Оне неће постати ништа боље ако се наставе. Уз то, питање изазива чињеница да се ове санкције односе на мински процес. Ја подржавам реализацију минских споразума, веома сам за то да влада Немачке инсистира на наставку тог пута. Али, неко се труди да поткопа овај споразум и мировни процес. Ту пре свега мислим на оне који из САД и Велике Британије испоручују оружје и упућују војне саветнике.
Деловање санкција повезано је са поштовањем Минског споразума, али ви кажете да санкције доносе више штете него користи?
Оне у првом реду штете европској економији, штете немачкој економији. САД су се одлично снашле у тој ситуацији, оне свакако нису имале интензивне економске везе са Русијом. Познато је и да у САД постоји велика жеља да се руски гас истисне из Европе, зато што би тек тада они могли да продају свој много скупљи гас из шкриљаца. Сматрам да Европа не би требало да буде толико глупа да поново почне да делује против својих интереса.
У документу Представничког дома стоји да независна, демократска и просперитетна Украјина одговара интересима САД. Шта се по Вашем мишљењу под тим подразумева?
То су само празне речи. Када САД говоре о демократији и људским правима, обично мисле на економске интересе и на права експлоатације ресурса. Украјина овде није изузетак. Зна се да је зет америчког потпредседника члан управног одбора украјинске гасне компаније. Зна се да су амерички, баш као и енглески концерни, заинтересовани за украјинске резерве гаса из шкриљаца. Аграрни концерни такође желе да добију приступ Украјини, њеном плодном земљишту. Украјину намеравају да експлоатишу. Сумњам да је то у интересу њеног становништва и да заиста доприноси мировној и социјалној политици.
Украјински премијер Јацењук изјавио је да је привреда земље због конфликта опала за четвртину. На који начин можемо да јој помогнемо да стане на ноге?
Проблем је у томе што је украјинска привреда, наравно, назадовала због рата, али и због намере да се Украјина истисне из групе партнера Русије. Тешка индустрија на истоку Украјине има своја тржишта за пласман у Русији, не у ЕУ. Тржиште у ЕУ она неће ни наћи. Њено тржиште за пласман била је Русија. Ако се прекину и униште економске везе са Русијом, Украјина нема перспективу. Оно што је земљи заиста потребно јесте повратак у заједнички економски простор. То не искључује економску сарадњу са ЕУ, али не по цену конфронтације са Русијом.
