Бжежински у интервјуу за стране медије каже да је тренутно од кључне важности да Украјина задржи свој територијални интегритет, јер у супротном постоји опасност да се оружани сукоби прошире и на балтичке земље. Он сматра да се даља жаришта могу појавити у Молдавији, Грузији, Азербејџану, а да би касније и Пољска могла да буде циљ. Бжежински истиче да га ситуација у Украјини подсећа на време пред избијање Другог светског рата и додаје да Пољска мора да се наоружава, да купује војну технику и јача армију како би била у стању да се што дуже брани сама.
Са друге стране, Владимир Трапара са Института за међународну политику и привреду сматра да до ескалације сукоба у Украјини и околним земљама неће доћи. Он је на конференцији Института за међународну политику и привреду рекао да ће ратна дејства, ако се и обнове, бити искључиво локалног типа, и да ће се примирје пре или касније успоставити.
Трапара каже да Русија одвраћа Кијев од потпуне офанзиве која би ишла на слом побуњеника, додајући да је Украјина тако нешто једном већ покушала прошлог лета, на шта је Русија одреаговала пруживши побуњеницима директну војну помоћ, чиме им је омогућила да крену у контраофанзиву. Са друге стране, каже Трапара, НАТО такође одвраћа Русију од њене пуне интервенције у Украјини, чиме јој онемогућава да дође до коначне победе и додаје да, истовремено, Алијанса не провоцира Русију на тај корак.
„У том контексту треба сагледати и одбијање председника САД Барака Обаме да пошаље војну помоћ Украјини. Ни НАТО ни Русија у овом тренутку нису спремни да ризикују глобални сукоб. Мислим да, као и у Хладном рату, кључну улогу игра нуклеарно наоружање, које и даље представља гарант мира и стабилности“, сматра Трапара.
Он такође верује да до политичког решења кризе на истоку Украјине неће доћи уколико се не пронађе консензус зараћених страна. Трапара додаје да сценарио да неко победи у овом рату и наметне своју вољу није реалан, имајући у виду однос снага Русије и НАТО-а.
