Режим прекида ватре у Донбасу предвиђен је Минским споразумом који је ступио на снагу 15. фебруара. Ипак, стране су се више пута међусобно оптуживале за кршење примирја.
Спровођење Минског споразума је већ разматрано у „нормандијском формату“. Састанак представника Русије, Француске, Немачке и Украјине на нивоу политичких директора одржан је у Паризу.
Русију је на преговорима представљао заменик министра иностраних послова Григориј Карасин, који је по завршетку дискусије истакао да су стране констатовале да се чине недовољни напори за остварење споразума из Минска.
„Москва рачуна на то да ће европски партнери пронаћи могућност и начине да утичу на украјинско руководство како Кијев не би избегавао да изврши оно што је потписано у Минску“, рекао је Карасин.
Политички аналитичар Павел Свјатенков подсећа да „Минск-2“ подразумева дијалог с устаницима и политичку реформу, али да засад нема ни једног, ни другог.
„За политичко регулисање је потребна, на пример, амнестија свих учесника у борбеним дејствима. Сваки грађански рат подразумева свеопшту амнестију, иначе ће бити незадовољних људи који у перспективи могу узети оружје у руке“, каже Свјатенков.
Према његовим речима, Кијев, међутим, то не чини, на основу чега следи да можда планира нова борбена дејства.
„Запад, очигледно, не жели да изврши јачи притисак на украјинско руководство. За САД ће, у принципу, бити добра варијанта да у Украјини поново почне оружани сукоб јер ће им то омогућити да наметну Русији нове санкције и да изазову дестабилизацију ЕУ, која је економски конкурент Вашингтона“, закључује Свјатенков.
Заменик министра иностраних послова Руске Федерације Григориј Карасин рекао је да су се Француска и Немачка сложиле са ставом Русије да Украјина треба да узима у обзир мишљење Доњецке и Луганске народне републике.
Овај принцип се, према речима руководиоца „Политичке стручне групе“ Константина Калачева тренутно не поштује.
„Украјински став остаје исти – нема никаквог директног дијалога са самопроглашеним републикама, никаквог учествовања њихових лидера у бирачком процесу. Очигледно је да би народ, кад би се у ДНР и ЛНР организовали избори, чак и по украјинским законима, изабрао исте људе“, сматра Колачев.
По речима стручњака, Кијев ипак треба да буде заинтересован за то да „удовољи“ ЕУ, бар због тога што су Француска и Немачка обећале да ће издвојити средства за обнављање инфраструктуре у Донбасу.
Сама Украјина, како каже, нема средстава за то, а неће их ни имати у даљој перспективи.
