„То вероватно звучи чудно, јер је Немачка последњих месеци утрла пут мноштву изненађења у домену позитивних економских промена. Ипак, влада Ангеле Меркел остаје највећа претња економском расту Европе“, пише Хирст.
Према Хирстовим речима, суштина проблема јесте у историјском страху Немаца од хроничне инфлације. Управо овај страх може да убије наду у дуготрајан економски раст региона. Истовремено, опрезност је за Немце важнија од разумне економске политике, примећује аналитичар.
Хирст указује на разлику између моћних и слабих економија Европе на примеру нивоа незапослености.
У Немачкој и Аустрији се тренутни ниво незапослености од пет одсто сматра нормалним, а његово даље смањивање повукло би за собом повећање зарада радника.
То је у оштром контрасту са ситуацијом у Шпанији и Грчкој, у којима ниво незапослености премашује 20 процената, а чак ни нагли економски раст никако не би могао да утиче на повећање просека зарада.
Према Хирстовим речима, оваква суштинска разлика подразумева различите процентне стопе централних банака. Ипак, имајући у виду да ове земље имају јединствену валуту, стопа Европске централне банке за њих је једна те иста – превише блага за моћне економије и превише сурова за слабе.
У Немачкој су зараде заиста порасле, исто као и ниво потрошачког поверења, наводи Хирст, и то би могло да донесе корист не само Немцима него и периферији Европске уније – пре свега у области извоза.
Ипак, да би се то заиста десило влада Ангеле Меркел треба да дозволи пораст инфлације у Немачкој – сценарио на који ће „ултраконзервативни“ Немци тешко пристати.
