Далија Шураб седи код куће и планира свадбу која се, вероватно, никада неће десити. Она живи у Гази, где већ осам година траје израелска блокада и не може да оде код свог младожење Рашида Фада, Палестинца са западне обале реке Јордан, који је запросио још пре четири године.
„Покренула сам кампању на Фејсбуку, где сам се свима обратила за помоћ, покушавајући да добијем израелску дозволу да се преселим. Обраћала сам се палестинским чиновницима, међународним и локалним организацијама за заштиту људских права, али сви су реаговали као да сам направила огромну грешку самим тим што нисам изабрала себи мужа у Гази и што се нисам помирила са својом судбином овде“, прича Далија Шураб.
Истовремено на западној обали реке Јордан њен младожења прича да и њега наговарају да одабере другу невесту. „Говоре ми да наша веридба сувише дуго траје и да је време да нађем жену на Западној обали. Очајан сам. Са свима сам у спору. Али, без обзира на све, док год имамо макар какву наду, док год имам макар и најмању шансу да своју невесту доведем овде, наставићу да се борим да добијем ту дозволу“, наводи Фада.
Далију и Рашида дели бетонски зид дугачак осам километара, на којем даноноћно патролирају војници. Постоје свега два контролна пункта на којима се може ући у сектор Газе или изаћи из њега.
Повремено израелске власти издају дозволе појединим бизнисменима и, само у изузетним случајевима, Палестинцима. На Далијину несрећу, свадба за њих није довољно важан разлог. У ретким приликама када је граница отворена житељи Газе принуђени су да по неколико сати стоје у редовима, али само мали број срећника успе да пређе на другу страну.
По мишљењу директора асоцијације за заштиту права „Ад-Дамир“ Халила Абу Шамала, то је својеврсна колективна казна. „Они тако врше притисак на палестинске власти, подсећајући их да се блокада и окупација настављају. Поред тога, на тај начин се води психолошки рат против палестинског народа, чији је циљ да житељи Газе пате. За оне који живе овде Газа је једноставно велики затвор“, каже Шамала.
Далија Шураб преживела је већ три сукоба, дуго је покушавала да нађе посао. Сада је њен сан да се избави из ратног региона и да почне да живи испочетка заједно са својим љубљеним.
„У Гази живиш буквално као у гробници. Приморан си да заборавиш на своје снове, да си човек исти као и сви други. Не можеш да уживаш у обичним животним радостима, на пример, не можеш да се удаш за оног с којим желиш да проведеш остатак живота“, жали се ова становница Газе.
Шансе да добије дозволу за излазак из Газе су веома мале, због чега ће на срећан крај морати да чека веома дуго, можда и цео живот.
