Одлука Хашког трибунала је да Србију, ни криву ни дужну, уведе у политичку нестабилност, оценио је данас министар спољних послова Србије Ивица Дачић поводом одлуке тог суда да опозове решење о привременом пуштању Војислава Шешеља на слободу.
Адвокат Зденко Томановић, међутим, за Спутњик каже да, уколико одлука Трибунала заиста угрожава стабилност земље и читавог региона, Србија у међународном обичајном праву има утемељење да лидера радикала не испоручи Хагу.
Министар спољних послова Србије каже да је одлука Трибунала да наложи повратак Шешеља у Хаг „скандалозна и перфидна“, и да је донета с циљем да наруши политичку стабилност државе.
„Србија је политички стабилна земља, Србија је испуњавала све обавезе према Хашком трибуналу у складу са законом… А сада Србија треба да исправља грешке Трибунала, и да тиме наруши своју политичку стабилност“, оценио је Дачић.
Томановић, међутим, каже да бројне међународне конвенције, повеља Уједињених нација, као и рад комисије УН за међународно право познају ситуације у којима је државама било дозвољено да не испуне своје међународне обавезе и да међународно право прекрше.
Разлог нужности је, каже Томановић за Спутњик, предвиђен у члану 25 Правила о одговорности државе за противправни акт где је, као производ обичајног права, предвиђен основ по којем држава може да не испуни своју међународну обавезу:
„Уколико се овом одлуком Трибунала угрожава стабилност региона и саме Србије, како то тврде представници власти, и ако је то у интересу Србије, онда мислим да Србија мора да се обрати надлежним међународним телима Уједињених нација и да се позове на оправдано и нужно неиспуњење своје обавезе — а управо ово о чему се говори, дакле та унутрашња стабилност, национална безбедност, регионална стабилност — то су управо, по мом мишљењу, сасвим довољне основе да би се упитио један такав захтев.“
Адвокат Бранислав Тапушковић за Спутњик каже да одлука Трибунала има политичку конотацију јер, како наводи, лидер радикала није рекао ништа ново у односу на оно што је и раније јавно говорио, па није јасно зашто би се одлука о његовом пуштању на слободу сада мењала:
„Он није ни тражио да буде пуштен. Као да је послат овамо да би се направила гужва — па кад се гужва није направила, ни на који начин, сад се иде на ову солуцију. На крају крајева, опет се показало да се одређене ствари које се збивају пред Хашким трибуналом користе ипак у политичке сврхе. Ако здравствено стање Шешеља буде такво да је још увек у опасности његов живот, па ја стварно не знам шта да кажем. Држава би погрешила ако би га испоручила!“
Адвокат Томислав Вишњић у разговору за Спутњик наводи да ово није први пут да Трибунал мења раније донету одлуку, и подсећа да је својевремено и у случају Драгољуба Ојданића и Николе Шаиновића поништена одлука првостепеног већа Хашког суда о њиховом привременом пуштању на слободу, иако су претходно званичници из Босне и Хрватске пуштани привремено на слободу до почетка суђења.
Вишњић каже да су одлуке Жалбеног већа у вези са привременим пуштањем увек имале и ванправни аспект:
„Пракса суда у вези са привременим пуштањем на слободу је била често везана за стање у којем се налази држава у коју се оптуженик враћа; за стање у којем се налазе предмети, на притисак јавности и тако даље… Сам жалбени суд ту није био доследан и конзистентан, као ни тужилаштво, у таквим предметима, ако погледате какве одлуке је Трибунал доносио негде од 1998. па до 2014. године“, каже Вишњић.
Премијер Србије Александар Вучић најавио је да ће се Србија наредних дана изјаснити о одлуци Жалбеног већа Хашког трибунала да се председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ врати у притвор у Схевенингену.
