Драматизацију филмског сценарија Горана Марковића потписује Милена Деполо, док редитељ уз помоћ композиторке Ирене Поповић вешто помера позоришну адаптацију филма у жанр мјузикла.
Радња комада одвија се крајем седамдесетих година у једној београдској основној школи. Инспектор за сексуалне деликте долази у школу због наводног узнемиравања наставнице енглеског језика од стране заменика директорке школе, док у исто време омиљеној теткици Кеви колектив приређује прославу поводом одласка у пензију.
Баш као што је својевремено у филму Марковић савршено осликао тадашња дешавања у просвети и друштву уопште, тако се и Милан Караџић упустио у разоткривање истих сегмената у данашњици.
Караџић је и овај пут окупио велику глумачку екипу са звучним именима коју чине између осталих Милица Михаиловић, Урош Јовчић, Небојша Илић, Борка Томовић, Боба Латиновић, Андрија Милошевић, Александар Радојичић, Зоран Цвијановић, Милорад Мандић, Катарина Марковић, Ненад Ненадовић, Владан Дујовић… Поред професионалних глумаца ангажована су и деца аматери за потребе мјузикла.
Док позориште „Бошко Буха“ улази у завршну фазу обнове и реконструкције, вечерња сцена му је постала богатија за још једну представу, која ће, ако је судити по ауторском тиму и глумачкој подели, доживети загарантовани успех.
