„Координација и размена информација међу државама неопходни су како би се опасност од екстремиста сузбила“, истакли су Ђентилони и Дачић на панел дискусији „Како зауставити плиму радикализације — да ли је свеобухватан одговор могућ?“, која је у организацији Београдског центра за политичку изузетност, одржана у италијанској амбасади у Београду.
Министри иностраних послова Италије и Србије закључили су да економски и социјални проблеми нису кључни узрок придруживања бораца из Европе Исламској држави.
Према Паолу Ђентилонију, главни узроци растућег екстремизма на Блиском истоку и широм света су елитизам, сиромаштво, недостатак инклузије и сукоби.
Регион Балкана је, по Ђентилонију, посебно осетљив јер је, због свог географског положаја, изложен претњама са Медитерана и Блиског истока, као што је то случај и са Италијом:
„Похвално је што су земље западног Балкана успоставиле мере у циљу супротстављања радикализацији“, рекао је Ђентилони. И додао да је главни разлог за забринутост Италије и западног Балкана веза организованог криминала и тероризма.
„У државама које је 2011. године захватило тзв. ‘Арапско пролеће’, ситуација је још компликованија него што је била“, каже Ђентилони.
Демократске наде, према његовим речима, учесника у „револуцијама“ које су увукле скоро цели Блиски исток у хаос, нису се оствариле због политичког ислама, племенских и фракцијских подела и Исламске државе.
На питање једног од слушалаца ко је одговоран за оно што се десило у Либији, Ђентилони је одговорио да су, заправо, одговорни сви, а највише радикални ислам.
„Одговорност Италије за учешће у коалицији која је разорила једну од најразвијенијих арапских и афричких држава он је свео на минимум, рекавши да је његова држава била тек један од учесника акције, коју није ни предводила, а није се ни у потпуности слагала са њом“, истако је он.
Ђентилони је, додуше, рекао да Запад у погледу Либије није поступио ваљано и да и Италија сноси део одговорности за то.
Према његовим речима, продубљивање племенских подела у Сирији и Ираку претња је за европске државе, а војна средства нису најделотворније решење, па се морају променити околности под којима су формиране екстремистичке групе.
„Управо ислам нам је партнер. Важно је да исламски свет буде са нама. Да би дошло до пораза радикалних група, то мора уз подршку исламских заједница, поготово сунитске у Ираку и региону“.
Број екстремиста који ратују на страни Исламске државе из Србије процентуално је мали у односу на укупан број бораца ове екстремистичке организације, али с обзиром да се ради о више од стотину људи, тај број за Србију није занемарљив, рекао је српски министар спољних послова Ивица Дачић.
„Екстремисти махом долазе из Рашке области и са Косова и Метохије. Србија даје свој допринос као чланица глобалне коалиције која се бори против Исламске државе, а пошто је Србија и председавајућа ОЕБС-у, она и на тај начин даје свој допринос“, рекао је Дачић.
Дачић је критиковао систем раног упозоравања на сукобе, који је један од механизама ОЕБС-а, и устврдио да тај систем слабо функционише. Он је навео пример да је једно од министарских заседања ОЕБС-а одржано у децембру 2013. године у Кијеву, а да се на њему ниједном речју није поменула ситуација у Украјини.
Такође, док је био министар спољних послова, Дачић је упозорио аустријске власти да се на територији те земље налази један од руководећих центара екстремистичког покрета. „Можда нам се није веровало, али данас се сви суочавамо са овим проблемом“, рекао је Дачић и додао да су координација и размена информација, не само у техничком, већ и у политичком смислу веома важни.
