„БИА је утврдила о ком броју се ради и он није велики. Највећи број наших држављана који су учествовали у сукобима на истоку Украјине вратио се у Србију што се подудара са доношењем закона који учествовање на страним ратиштима дефинише као кривично дело. Само мали број њих је остао и они се могу избројати на прсте једне руке“, рекао је Ђорђевић на сесији Роуз-Рот семинара Парламентарне скупштине НАТО-а на тему „Страни борци на Блиском истоку и на северу Африке“.
Шеф БИА није желео да каже конкретан број грађана Србије који се још боре у сукобима у Украјини.
Ђорђевић је истакао и да је присуство страних бораца на ратним подручјима Блиског истока један од највећих безбедносних ризика са којима се БИА суочава.
Према његовим речима, БИА се са тим проблемом првенствено носи превентивним деловањем.
„Напад на редакцију француског листа ’Шарли Ебдо‘ је потврда да је свака држава потенцијална мета радикалних исламиста. Према подацима, које треба узети са резервом, око 600.000 странаца, од чега је 3.000 Европљана, бори се у Сирији и Ираку“, изјавио је Ђорђевић на сесији Роуз-Рот семинара Парламентарне скупштине НАТО-а на тему ’Страни борци на Блиском истоку и на северу Африке‘“.
Шеф БИА је у Скупштини Србије навео да се Балкан још пре 20 година суочио са милитантним исламом, а да је почетак сукоба у Ираку и Сирији проблем џихадиста учинио још очигледнијим.
„Разбуктавањем сукоба у Сирији потврђена је дугогодишња сарадња исламских фундаменталиста у нашем региону, а додатни проблем представља повезивање радикалних исламиста са Балкана са фундаменталистичким групама на Западу“, додао је Ђорђевић.
Према његовим речима између 20 и 25 држављана Србије учествовало или још увек учествује у борбама у Сирији.
"Србија није оптерећена великим бројем држављана који ратују у Сирији и на Блиском истоку. Више их је из Босне и Херцеговине, а по неким проценама укупно око 300 грађана из Босне и Србије учествује у тим сукобима", рекао је он.
Према његовим речима, власти у Босни и Херцеговини имају евиденцију о својим држављанима који су се прикључили борбама у Сирији и Ираку.
"Што се тиче наших држављана, ради се о занемарљивом броју. Знамо колико је њих отишло, колико је страдало, а колико их је још увек доле", рекао је он додавши да се не ради о бројци већој од 25 људи.
"Кад је реч о нашим држављанима који ратују у Сирији не постоји јединствено дефинисан профил тих људи, тако да има и оних са криминалном прошлошћу, као и оних без ње", казао је Ђорђевић и додао да не располаже подацима о броју људи са Косова и Метохије који су отишли у Сирију.
Он је оценио да посебну и сталну опасност представљају радикални појединци „спремни да без претходног планирања самостално изводе терористичке акције“.
„Акценат рада БИА је на превентивном деловању, на идентификацији лица која бораве на ратним подручјима, као и на праћењу оних који су се вратили у земљу“, рекао је директор БИА.
Ђорђевић је додао да је у протеклом периоду Србија донела законе који се тичу борбе против тероризма, као и да је спровела међународне стандарде.
„Неопходно је ангажовати све снаге друштва на националном и међународном нивоу ради ефикаснијег супротстављања том проблему“, рекао је он, додавши да се последњих година открива и веза милитантног ислама и организованог криминала.
Председник Националног савета Бошњака Сулејман Угљанин оценио је да је присуство страних плаћеника на ратним подручјима Блиског истока, „али и Украјине, опасна појава“.
„Однос Бошњака из Санџака према овој појави је негативан. Људи од нас траже решења да се искорене разлози због којих млади из Санџака одлазе на страна ратишта. Мој је задатак да се нађе начин да се Бошњаци заштите од тих појава“, рекао је Угљанин.
Према његовој оцени, једно од решења би представљало и отварање радних места „нарочито у 46 најсиромашнијих општина у Србији у којима живи више од 900.000 људи, укључујући и мањине“.
„Код санџачких Бошњака појава да се млади који траже посао на Западу под утицајем џихадистичких организација укључе у борбе у Сирији и Ираку изазива велику забринутост, јер поједини медији и политичари у Србији повезују све Бошњаке са злочиначким организацијама на Блиском истоку“, додао је он.
Како је рекао, Исламска држава нема никакве везе са исламом, а њено деловање наноси штету свим муслиманима.
Угљанин је додао да је потребно „деблокирати“ приступ мањина локалним, регионалним и националним медијима како би се боље упознали са опасностима исламског фундаментализма и злоупотребама које су са њим повезане.
Уредник ОБН телевизије Есад Хаћимовић изјавио је да је после 2013. године више од 300 Бошњака из Босне и Херцеговине и Србије отишло на ратна подручја Сирије и Ирака, као и да се на тим подручјима бори око 300 Албанаца из Албаније, Македоније и са Косова.
Сесија 88. Роуз-Рот семинара настављена је у Дому Народне скупштине.
