„Српска листа није у те институције ушла да би била 'икебана' и она ће се у њих вратити оног момента када буде изгледно да она у тој Влади неће бити декорација“, рекао је Ђурић у интервјуу за ТВ Мост из Звечана.
Ђурић је додао да постоји коалициони споразум и да је довољно да у Приштини демонстрирају да поштују договорено.
Осврћући се на спровођење Бриселског споразума, Ђурић је рекао да се „једине тачке тог споразума које нису спроведене односе на српска права и заједницу српских општина“.
Те тачке нису остварене, како је оценио, јер у Приштини нема политичке воље да се споразум спроведе.
„Првих шест тачака Бриселског споразума није ни дирнуто, нити је предузет и један корак да би оне биле спроведене, а за то је задужена приштинска страна“, рекао је Ђурић.
С друге стране, како је наставио, „све тачке које су се тицале нас, а биле су и болне и непријатне, ми смо у доброј мери спровели“.
Ђурић је рекао да очекује да ЕУ буде гарант онога што је договорено у Бриселу.
Ђурић је рекао да неће доћи до трансформације Цивилне заштите у било које одељење оружаних снага Косова, и изнео да је Влада Србије добила писане гаранције НАТО-а да неће дозволити да било када, „без наше сагласност на север Косова и Метохије долазе било какве тзв. оружане снаге Косова“.
Како је изнео, Министарство правде и Влада Србије припремају посебан закон којим ће бити уређен положај судија које ће радити у покрајинским правосудним институцијама.
Они ће имати „загарантован положај у оквиру здравственог и социјалног система Србије, примаће високе надокнаде, какве су и досада примали у виду плата у динарима од Србије у другој форми, а примаће и плате од покрајинских институција“, рекао је Ђурић.
Ђурић је казао да се разматра питање неинтегрисаних радника МУП-а и додао да приштинска страна неоправдано за двадесет и троје није прихватила интеграцију, али како је истакао, „ти људи неће бити остављени на улици и на цедилу“.
Што се тиче оних који по уредби примају надокнаду и који од 1999. године „нису могли да буду полицајци у правом смислу те речи, ми ћемо у сарадњи с министарствима унутрашњих послова и финансија настојати да њихов положај побољшамо“, рекао је Ђурић и најавио скори састанак с представницима ресорних министарстава и Канцеларије за Косово.
Одговарајући на питање шта ће бити с људима који су дипломе стекли на приштинском Универзитету у Косовској Митровици, Ђурић је рекао да се према њима чини то велика неправда и дискриминација.
„На Косову и Метохији албанским политичарима су пуна уста приче о толеранцији, мултиетничности, а у пракси не постоји у њиховом систему ниједна високошколска установа коју они признају, а у којој се настава одвија на српском језику или по српским наставним програмима. То најбоље говори о стварним намерама и њиховом односу“, рекао је он.
„Србија признаје све дипломе које издају разни универзитети, фантомски и стварни који су регистровани по приштинском систему, а ни по квалитетну ни по озбиљности не могу да се мере са нашим Универзитетом у Косовској Митровици“, додао је Ђурић.
Наговештено усвајање резолуције Скупштине Косова о геноциду Срба над Албанцима 1999. године, Ђурић је окарактерисао као „политичку авантуру политичких авантуриста којима је вероватно нечиста савест због сопствене улоге у дешавањима 1999. године“.
Веома је важно да се што пре оснује Међународни суд који ће испитати улогу терористичке ОВК 1999. године и да је „због помирења српског и албанског народа веома важно да они који су најодговорнији за злочине које је ОВК несумњиво починила овде на Косову и Метохији буду изведени пред лице правде“, рекао је он.
„Спреман сам да кажем да одговорност за дешавања на Косову и Метохији 1999. године није једнострана. Нисам од оних који ће тврдити и речи да нико са наше стране није ни цвет згазио. Знамо да је, нажалост, било оних који су и у наше име радили јако ружне ствари“, изјавио је Ђурић и указао да „они који су то радили треба да буду изведени пред лице правде“.
Али, како је наставио, „нико нема право да цео један народ окривљује и проглашава искључивим кривцем и још горе, да под тим изговором наставља да га прогони, а то је оно што се све време дешава“ рекао је Ђурић.
Он је поручио и да институције Србије неће на Косову постојати у мањем обиму него сада.
„Финансије из Београда неће постојати у мањем обиму него што је то данас и ниједан динар улагања неће бити мање. Нико неће остајати без посла. Ми смо наш део, најтежи део спровођења Бриселског споразума, завршили. И ми немамо више никакве обавезе. Имамо само обавезу да стварамо заједницу српских општина, да запошљавамо нове људе, да стварамо услове да нека нова привреда живне, и то је једини задатак који имамо“ закључио је Марко Ђурић у интервјуу за ТВ Мост.
