Заједнички пројекат НАСА-е, америчког Ваздухопловства и компаније „ Локхед Мартин" у фази је развоја од 1980. године и њиме се настоји обезбеђивање начина за контролу летења која би даљинским путем променила курс авиона у понирању.
Аутоматски систем за избегавање удара пратио би путању авиона у односу на терен изнад ког лети.
Ако прорачуни покажу да је судар неизбежан, а нема одговора од пилота да исправи курс, аутопилот ће преузети управљање све док се авион не врати на сигуран курс.
До сада је систем инсталиран у авионима Ф-16, Ф-22 и Ф-35 како би се извршило праћење, а већ у фебруару војска је пријавила први случај да се неки пилот спасио захваљујући овом систему. Иако детаљи нису познати, у тој акцији учествовао је Ф-16Ц Ваздухопловне снаге који је учествоваоу маневрима против припадника терористичке групе Исламске државе у Сирији.
Видео-снимак теста те технологије у авиону Ф-16 може се видети испод.
Док НАСА наводно истражује могућност употребе ове технологије на комерцијалним флотама, остаје нејасно да ли систем као што је овај може заиста да спречи трагедију налик оној са „Џерманвингсом“. На пример, ауто-ГЦАС систем омогућава да пилот одлучи да ли ће препустити команду или не. Иако постоји могућност захтева да се два пилота договоре за преузимање контроле, авио-пилотима се ограничава да потпуно контролишу своје авионе.
