Елементарна непогода дуга 30 година
На Умци надомак Београда клизиште угрожава 124 куће. Станари тог насеља три деценије покушавају да реше проблем. Они легално живе под углом од 35 степени. Готово све куће изграђене су са грађевинском дозволом. Борба за достојан живот на равном кулминирала је у октобру 2013. године, кад су дошли до сазнања да ће њихов спас, будући ауто-пут – брана кућама да не склизну у Саву, бити изграђен на другој обали реке. На Умци се живи са страхом од облака, јер после сваке кише мештани овог насеља могу да заврше под рушевинама, а цело брдо у Сави. То би имало несагледиве последице, јер ако би брдо затрпало ток реке, тражећи ново корито, она би поплавила део Срема, а највећу штету претрпели би Нови Београд и Земун, упозоравају стручњаци.
Грађевинске дозволе за ћурке
Наше клизиште активирала је изградња Ђердапа, Сава се променила, а подједнако је крива масовна градња на овом месту, каже за Спутњик др Славица Дачић из „Нашег удружења“ из Умке. Она подсећа да све куће имају грађевинске дозволе, али да немају канализацију, да се фекалне воде сливају низ брдо ка Сави. У обзир треба узети и чињеницу да је шума сечена без надзора стручњака.
„Када сам поседовање грађевинске дозволе једном у Општини изнела као аргумент за остваривање наших права, службеник ми је рекао, немоћни смо, та дозвола вам ништа не значи, некада су се грађевинске дозволе давале за једну ћурку“, каже Славица Дачић.
Иако њена кућа није директно угрожена, Славица је одлучила да стане на чело борбе за право на нормалан живот. Она каже да мора да верује држави да ће проблем бити решен до краја године, као што је обећано, јер грађани Умке, после силног новца уложеног у крпљење својих кућа, само то и могу, јер немају где.
Где год нађеш место, ти кућу сагради
Легалне градње на клизиштима у Србији има и у урбаним срединама. Само на територији Београда има више од 2.300 клизишта. Наш чувени геолог, академик Милан Луковић, '70-их година прошлог века упозоравао је да на Карабурми, у Београду, не треба градити. Међутим, нису га послушали. На нестабилној падини саграђено је велико насеље. Док део зграда, кућа, па и школа клизи ка Дунаву, на истој падини ничу нове зграде.
„Код нас као да важи правило, где год место нађеш, ти кућу сагради. Неплански се градило, нису поштовани геолошки критеријуми, нису се уважавале карте, а на њима су лепо издвојена ризична подручја. Рецимо, читаво подручје од Карловца до Смедерева, десна долинска страна Дунава је нестабилна. Затим подручје Барича, Умке, Дубоког, Моштанице. То је све познато, нису то нова клизишта, али нису поштовани просторни планови, Генерални урбанистички планови, поготово катастар клизишта Геоинститута, а катастар клизишта за подручје Београда постоји и на Рударско-геолошком факултету, где су побројана сва клизишта, међутим, и даље се гради“, каже за Спутњик Драгутин Јевремовић, професор Геолошког факултета Универзитета у Београду.
Урбанисти гледају у пасуљ
Иако су у Београду завршени, већи део Србије нема просторне планове. Нема ни катастар клизишта, па су општинске власти у недоумици да ли да издају грађевинску дозволу. Нашег саговорника, који је радио инжењерско-геолошку карту за део општине, често зову из Кучева и питају да ли да дају сагласност за изградњу, јер ако је дају, касније ће сносити последице. С друге стране, за нека подручја постоје карте, али ничему не служе, јер их нико не користи.
„Радио сам инжењерско-геолошку карту за подручје Пријепоља. Постоје тзв. подлоге 1:25.000, оне су у Министарству, али нико то не користи. Чак се дешава да урбанисти раде просторни план, а не падне им на памет да питају за те подлоге. Геолошки фактор се једноставно занемарује, то може имати трагичне последице“, каже професор Јевремовић и додаје да је исти случај са урбанистима из Аранђеловца. Када су радили просторни план, нису користили инжењерско-геолошке карте, иако за тај део Србије постоје.
Добре су и старе карте
На картама се издвајају активна клизишта, али и зоне које су условно стабилне. На њима треба да се примењују посебне мере при изградњи и обично ако се јаве нова клизишта, она нису у оквиру тих зона. Ако проради клизиште, услови се промене, али не толико драстично да тај терен не може да се користи. Последњи пример је територија Краљева, после мајских поплава 2014. године. Клизишта су се појавила управо тамо где су их стручњаци Геозавода давно означили.
Професор Јевремовић члан је комисије за клизишта при Републичком штабу за ванредне ситуације, више од две године. Са колегом Мирком Лазићем из Геозавода кренуо је у разраду методологије на којој су заједно радили, без финансијске надокнаде. Имали су интензивну сарадњу, али посао је стао.
„Састанци су интензивни у пролеће и јесен, у време киша и отапања снега. Клизишта раде највише два до три дана годишње, тада је активна и Влада, сви су активни, али чим дође лепо време, лето, сви све забораве… Сада истражујем клизиште у Малом Зворнику, пројекат су радиле колеге из ЦИП-а, професор Сунарић и ја смо радили два клизишта у Љубовији, то је била донација канадске Владе, и једно у Малом Зворнику. Истраживања су завршена и урађени пројекти санације. Да ли ће Општина имати новца да то санира, остаје да се види“, каже за Спутњик професор Драгутин Јевремовић.
Шта са нелегалном градњом?
Поред два „легална“ насеља на клизиштима, у Србији је на небезбедном терену, без дозволе, изграђено неколико десетина хиљада нелегалних објеката. Шта ће бити с њима, питали смо министра за ванредне ситуације у Влади Србије, Велимира Илића.
Он каже да је стручни тим Министарства обишао скоро сва клизишта у Србији, направио студију о клизиштима и поделиће их на она чија је санација финансијски неисплатива и технички немогућа и она где је могуће санирати терен и куће. Поједина клизишта која угрожавају инфраструктурне објеке, путеве, улице и цела насеља, као што је насеље у Лебану, које има 1.100 становника, морају да буду санирана, каже Илић.
„Држава мора да помогне свима — и онима који су градили дивље и онима са дозволом. На Умци су сви знали да је ту клизиште, али је држава неодговорно делила дозволе. Сви плаћају порез на имовину, легализовану или не, морамо им помоћи. До краја године, обезбедићемо кров над главом за станаре 53 куће на Умци у којима је забрањено становање. Педесет година нико се тиме није бавио, сада је дошло време за наплату“, каже министар Илић.
Почиње израда катастра клизишта
Он објашњава да је почела израда катастра клизишта, чији је први циљ да спречи даљу градњу на опасним теренима. Катастар ће бити израђен уз помоћ донација, каже министар и додаје да је најбитније да локалне власти то озбиљно схвате и да катастар спроведу у дело.
По идејном пројекту, само санација клизишта Дубока код Умке коштаће између 50 и 70 милиона евра. Оно потенцијално ремети ток Саве и регионално угрожава подручје три државе.
„За многе локације треба мудро да урадимо процену. Ако би снација клизишта у Трговишту коштала милион евра, а исељавање људи 200 хиљада евра, то значи да је санација неисплатива. После прошлогодишњих поплава, највише клизишта се појавило у општинама Косјерић и Бајина Башта, то су мања клизишта, али праве велике проблеме, јер их има много. Тренутно се ради на подручју Лучана, Косјерића и Бајине Баште“, каже Илић за Спутњик.
Санације нема у буџету
На питање из ког фонда ће се финансирати санација још нема конкретног одговора. Без обзира на нове проблеме са клизиштима од прошле године, а укупна штета од елементарних непогода 2014. била је 1,7 милијарди евра, у буџету нема ниједне ставке која се односи на санацију клизишта.
Клизиште на Ђердапској магистрали, проблеми у рудничком и милановачком крају, решени су у сарадњи Министарства са локалним властима. Уз помоћ јавних предузећа, санирана су она која су прекинула гасовод, водовод или променила токове мањих река. Министар најављује добијање средстава за део испитивања и пројектну документацију, из буђетске резерве.
„Борићемо се да део санирамо и донацијама, конкурисаћемо код многих фондова, а има и средстава предвиђених за градњу објеката страдалих у поплавама. Оне су проузроковале клизишта, тако да ће се од тог новца градити и куће које су страдале на клизиштима. Канцеларија за обнову ће урадити део објеката у Трговишту и Лебану“, каже Илић.
Како сазнајемо, општина Чукарица и Град Београд за породице са Умке нашли су локацију коју ће и комунално опремити. Енергопројект је донирао пројектну документацију, али само за већ поменуте 53 породице. Судбина преосталих породица, њих 71, остаје неизвесна. Као и за десетине хиљада породица широм Србије чије су куће, због личног, али и немара државе, изграђене на клизиштима.
