То се наводи у „Плавој књизи“ о дипломатији, коју је данас кабинету министара представио шеф јапанске дипломатије Фумио Кисида.
Израз „дубоко жаљење“ због Другог светског рата, како истичу аналитичари, усмерен је на то да се међународној заједници демонстрира свестан однос Токија према агресији јапанског милитаризма у азијским земљама, пре свега у Кини и Кореји.
Иако се оваква формулација користи први пут, сама извињења из уста јапанских званичника чула су се и раније. Подсећамо, 1995. године је јапански премијер Мурајама Томити током обележавања 50. годишњице капитулације Јапана рекао да се Јапан каје због дејстава своје земље током рата. Десет година касније, поводом 60. годишњице, тадашњи премијер Коизуми Ђунитиро такође се извинио за агресију.
Доцент Више школе економије Андреј Фесјун каже да је пре објављивања „Плаве књиге“ у Јапану покренута широка дискусија о томе да ли актуелни премијер треба да понавља „извињења Мурајаме“, или је боље да наступи са блажим тоновима.
„Тада, 1995. године, јапански националисти су критиковали Мурајаму због претеране ’мекоће‘. Ултрадесничарски кругови су говорили да Јапан није био кривац, већ жртва Другог светског рата. Уопште, ’теорија‘ жртава је оно што јапански десни националисти истичу у први план, имајући у виду бомбардовање Токија, нуклеарно бомбардовање Хирошиме и Нагасакија и слично. Они тврде да је одржан Токијски процес где је осуђено мноштво особа које су сматране ратним злочинцима. Јапан је исплатио огромне суме многим азијским земљама као ратну одштету и то је истина. Можда је дата формулација само ’пробни балон‘ уочи иступања премијера, које се очекује у септембру, када ће се обележавати 70. годишњица завршетка Другог светског рата у Тихом океану“, каже Фесјун.
