Први Светски конгрес Рома одржан је 8. априла 1971. у Лондону, када је за ромску химну проглашена песма „Ђелем, ђелем“, а установљена је и ромска застава са тачком као централним симболом. Тај дан је проглашен за Светски дан Рома, а обележава се како би се указало на њихов тежак положај и како би се државе подстакле да обрате посебну пажњу на унапређивање положаја Рома у друштву.
Заштитник грађана Саша Јанковић је оценио да су Роми и даље најугроженија мањинска група у Србији, а да до сада постигнути резултати на унапређењу њиховог положаја, нису отклонили кључне препреке за њихову социјално-економску интеграцију.
Морао сам да напустим школу
Саговорник Спутњика, Владимир Радосављевић, рођен је у Врчину, одрастао у Белој Цркви, а у Београд се преселио 1953. године. Пошао је у основну школу, али је убрзо напустио, јер је морао да ради. Сада ми је жао што нисам наставио школовање, али нисам имао разумевање породице, каже Владимир.
„Ја нисам имао могућности, а млади данас имају могућност, али неће. У моје време није било дроге, моја генерација из шездесетих година неће да се роди више. Није било дроге, није било крађа. Не верујем да ће нам убудуће бити боље. А данас деца, такозвана ромска, циганска деца имају основ да уче, међутим, неће. Такав је наш менталитет“, каже Владимир.
Зарађивао је за живот помажући свакоме ко га је звао да ради, утоварао је, истоварао, носио, а онда почео да ради у државној фирми. У Градској чистоћи, на београдском Дорћолу, остао је до пензије. „Са 30 хиљада не може да се живи, велике су дажбине. Држава се зајмила, како нећу ја“, каже Владимир, који сада зарађује сакупљајући стару хартију.
„Вучем ову корпу и скупљам папир. Овде сам на Дорћолу своју младост дао и овде и даље опстајем. Ту на погону Градске Чистоће од 63. године сам радио, онда сам отишао у армију, па сам се поново вратио. За 20 дана што сам сакупљао папир, зарадио сам 4.600 динара. Право да вам кажем, ови наши, набеђени Роми, кад год прођу краду из корпе, ја скупљам они краду“, каже Владимир уз осмех.
Био сам и остао Циганин
Саговорник Спутњика живи скромно са супругом и унуцима на периферији града. Зна да се прославља Светски дан Рома, али то му ништа не значи, јер је, каже уз осмех, био и остао Циганин, мора да путује. Обишао је западну Европу. Каже да тамо, али и у Србији, никада није имао проблема зато што је Ром.
„Не могу да кажем да сам имао проблема, ни сад немам. Не могу да будем неискрен, Од 53. године сам у Београду. У Банату сам живео са Црногорцима, Босанцима, Личанима, никад није било проблема, верујте. Где год сам врата отворио, никад ми нису рекли — ти си Циганин, нема места за тебе“, каже Владимир.
Познају га сви на Дорћолу, у блоку у коме је погон Чистоће. Кад год је потребна помоћ, зову га да нешто однесе, поправи. Радио је и у оближњој продавници, у њега имају поверење. Има пријатеље, неки су и умрли, али њихова деца га зову да им помогне.
„Карактер и образ много значе, треба бити поштен, јесам црн, али образ ми је бео, то је најважније“, каже Владимир за Спутњик.
Роми остају најсиромашнији
Истраживања Канцеларије за људска и мањинска права показују да су проблеми Рома у Србији бројни и првенствено се односе на њихов економски и социјални положај, стамбене проблеме и политичку заступљеност.
Статистика показује да је један Ром седам пута сиромашнији од најсиромашнијег Србина, а тек 20 одсто Рома је функционално писмено. Ипак, извештаји Европске комисије, говоре у прилог посвећености унапређивању положаја Рома у Србији.
Представнике Националног савета ромске националне мањине ће, поводом Светског дана Рома, примити председник Србије Томислав Николић.
