Прошле године обуку је прошло 124 српских спасилаца, а ове године планирано је да више од 200 људи прође обуке у центрима у Санкт Петербургу и Москви.
Према речима Горана Николића, начелника Управе у Сектору за ванредне ситуације МУП-а Србије, до 2008. године српски ватрогасци нису учествовали у спасилачким акцијама на води зато што за то нису били обучени. Од те године почиње обука српских ватрогасаца у центрима руског Министарства за ванредне ситуације. Обука се врши у што реалнијим условима који могу да буду и крајње екстремни, каже Николић.
Српски спасиоци обучавају се у центрима у Москви и Санкт Петербургу. Циљ, како каже Николај Сукора, заменик директора Руско-српског хуманитарног центра у Нишу, јесте обука и повећање квалификација стручњака у области упозоравања и отклањања ванредних ситуација.
Један од људи који активно раде на обуци српских спасилаца је и почасни спасилац Руске Федерације Михаил Шутов. Осим у Русији и Србији, он је радио на обуци спасилаца и у Шведској и Украјини.
„Циљ и правац су свуда исти. Међутим, разлике постоје у техничкој опремљености, а разликују се и методе које се примењују током операција. Оно што је врло важно јесте да сви учимо једни од других. Ја сам за време рада са српским колегама имао прилике да много тога научим. Тоје оно што доприноси овим заједничким обукама. Жеља свих спасилаца је да се што чешће срећу на обукама и тренинзима, а што мање у операцијама спасавања“, каже Шутов.
Миле Јовичић, командант београдске ватрогасне бригаде, који је и сам прошао обуку у центру у Санкт Петербургу, каже да су руске колеге боље опремљене у техничком смислу, а да наши спасиоци недостатке у опреми покушавају да надоместе бољом обученошћу. Наши спасиоци имаће прилике да своја знања прикажу у септембру на међународном такмичењу у Санкт Петербургу.
