Силазак Благодатног огња представља једно од великих хришћанских чуда које се понавља кроз векове све до данас. Благодатни огањ је пламен који се чудесно појављује у цркви Светог гроба у Јерусалиму, на месту Христовог васкрсења на богослужењу на Велику суботу, дан уочи Васкрса.
На тај дан, богослужење и призив Благодатног огња заједно служе Православна црква у Јерусалиму, Српска православна црква и Јерменска апостолска црква. Богослужењу такође присуствују и свештеници Коптске и Сиријске православне цркве, као представници фрањевачког реда Римокатоличке цркве. Богослужење Велике суботе у храму Светог Гроба (која се још назива и црква Васкрсења Христовог) литургијски подсећа на догађаје Христовог страдања, погреба и сахране. Уједно представља и увод у његово Васкрсење.
Благодатни огањ из Свете земље су и раније доносили наши ходочасници, али никада пре није организован пренос Светог огња на Велику суботу, како би овај небески благослов стигао на васкршње литургије у српске храмове. Како каже Бранко Вукомановић, иницијатор преноса Благодатног огња из Јерусалима у Србију, ово је први пут да делегација Српске православне цркве, предвођена Владиком славонским, Јованом (Ћулибрком), преноси Благодатни огањ на Велику суботу у Србију, где ће у Храму Светог Саве на Врачару бити приређен свечани дочек. Одатле ће овај својеврсни дар са неба обићи и Косово и Метохију, Црну Гору, Републику Српску и Хрватску. Овај подухват подржан је од стране два руска фонда — Фонда Св. Андреја Првозваног и Фонда Св. Василија Великог. Благодатни огањ биће пренет са аеродрома у Тел Авиву до београдског аеродрома „Никола Тесла“, одакле ће, уз свечану пратњу стићи до Храма Светог Саве на Врачару. Пламен ће ту бити предат верујућем народу, након чега ће уследити Васкршња литургија коју ће служити Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј.
Бранко Вукомановић објашњава за Спутњик шта представља Благодатни Огањ: „Благодатни огањ је директна потврда са Неба о радосној Истини Васкрсења Господњег. Догађај силаска Светог огња је нажалост скривен од већег дела нашег народа, те ће нас управо пројава овог догађаја ојачати у нашој вери и подсетити ко смо“.
Избор наших предака управо је потврђен овим пламеном, с обзиром да се он појављује само код православних хришћана“, каже Вукомановић:
„Свети огањ се појављује само код православних хришћана — силазак Благодатног огња се искључиво дешава на молитве и ’у руке‘ православног Патријарха. Припадници других цркава су покушавали да призову Свети огањ, али безуспешно. Историја спомиње два таква покушаја. Један је везан за римокатолике, а други за Јермене“.
Покушај римокатолика се одиграо 1101. године, када су Латини (крсташи) владали Јерусалимом. Да би доказали да су они истинска црква, преузели су од православних празновање Светог огња. На дан светковања, римокатолици су заузели прва места за призивање Светог огња и почели се молити. Међутим, Огањ се није појављивао, али нису одустали од молитве. Латини су наставили да се моле до јутра следећег дана, Велике недеље на Васкрс. Али, ни тада им молитва није била услишена и, напустили су храм разочарани. После одласка крсташа, православни су наставили светковину Светог огња. Од тада Благодатни огањ се опет појављује.
Други случај, везан за Јерменску цркву, догодио се у 16. веку. Да би доказали своју непогрешивост, Јермени су подмитили турског начелника да православног патријарха не пусти у храм, јер су они желели да призову Свети огањ. На Велику суботу, Патријарх је са извесним бројем хришћана остао пред вратима цркве Светог Гроба, и ту се молио Богу да на њега и вернике пошаље Свету светлост. И чудо се догодило: појавио се Свети огањ на небу и кроз један од стубова на вратима храма спустио се на свеће које је држао патријарх. Том приликом се стуб распукао, што се и данас може видети. У истом тренутку десило се још једно чудо: неки турски емир је са џамије посматрао шта се догађа код Цркве Светог Гроба. И када је видео појаву Светог огња, повикао је: „Велика је вера хришћана! Један је Истински Бог, Бог хришћана!“. И после повика, емир се баци са високог минарета у амбис дворишта храма. Сви су од присутних очекивали да је мртав, али није било тако. Вера у Христа га је спасла. Након тога је прешао у Православље. За његов прелазак у хришћанство су чули неки муслимани, па су га убили. Његове мошти се данас чувају у манастиру Велике Пресвете Богородице Јерусалимске.
Вукомановић каже да је долазак Благодатног огња у Србију важан, јер се помоћу њега могу разгрнути талози вековне прашине који је заклонио темеље Светосавља, а управо је Светосавље оно што нас дефинише као народ. Оно нас је сачувало у временима вековног ропства, каже Вукомановић.
„Духовна вертикала са Небом је основни предуслов стабилног живота и развоја на земљи — градећи државну кућу на тим темељима Србија је постала најмоћнија држава у Европи, уз историјску паралелу да је управо обнављајући своје небеске темеље у данашње време то постала наша Братска Православна Русија. Управо ова порука има снагу да преокрене пут несреће на који су наша држава и народ поведени.“
