Гојковићева сматра да новчане казне немају ефекта, те да би било веома корисно за оне посланике који стално добијају казне, а којих, према њеним речима, нема много, да помажу грађанима Србије друштвено корисним радом.
Како су новчане казне махом изрицане представницима опозиционих партија, њих смо и питали шта мисле о овој идеји.
Председник Нове странке Зоран Живковић за Спутњик каже да иницијатива председнице Парламента није утемељена у Уставу и закону, нити у традицији парламентаризма.
„Не постоји никакав разлог за друштвено корисним радом за људе који се у парламенту боре за ставове оних који су их изабрали да уђу у тај високи дом“, каже Живковић.
Он додаје да атмосферу у Скупштини увек креира власт и истиче да нико у Европи, још од Хитлера, није предлагао друштвено користан рад за политичаре.
Марко Ђуришић, шеф посланичке групе СДС-а, за Спутњик каже да председница Парламента, уместо оваквих иницијатива, треба више да се посвети свом послу, односно вођењу Скупштине.
„Главни проблем у раду парламента, у последњих годину дана, је руководство које не омогућава да се у Скупштини води нормална демократска расправа“, тврди Ђуришић.
Грађани Београда, међутим, не мисле да је друштвено користан рад, којим би политичари заменили плаћање казни због непримереног понашања у Скупштини, лоша идеја.
Они посланицима, између осталог, предлажу да помажу пензионерима, да уместо њих чекају у реду за лекове, да иду у набавку и кувају им, али, како неко рече, да прво пробају. И то све како би видели да ли од пензије може да се живи.
Представницима владајуће коалиције препоручују да помогну у чишћењу терена за „Београд на води“, а парламентарцима из редова опозиције да помажу у народним кухињама.
Афористичар Бојан Љубеновић, аутор рубрике ТРН у листу Новости, каже за Спутњик да је председница Парламента овом идејом практично дошла на његов терен, јер је он одавно говорио да би за посланике било најбоље да не раде ништа.
„Ово што сада раде је друштвено штетан рад. Када би се мало примирили, престали толико да брину о народу и пребацили се да раде нешто друго, то би онда заиста било друштвено корисно за читаву Србију“, поручује Љубеновић.
Остаје да се види да ли ће иницијатива о друштвено корисном раду за посланике остати само на нивоу идеје.
Засад ће грађани своје изабране представнике гледати искључиво у скупштинским клупама, у нади да ће њихов рад у српском парламенту бити од користи за друштво.
