„Српско питање није маргинално питање и његово решавање је увек превазилазило постојеће границе Србије, тицало се виталних интереса и српског и других балканских народа, изазивало пажњу и реакције великих сила, добијало европске размере. Тако је било и у годинама Првог српског устанка и Српске револуције, у годинама Велике источне кризе, у времену балканских и ослободилачких ратова, током Првог и Другог светског рата, као и током ратова деведесетих година 20. века. Тако је и данас“, рекао је професор Димић.
„На страницама ове књиге колега Никифоров обрађује читав један век из живота српског народа. Ту се отвара оно питање које је постављао професор Андреј Митровић када говори о 20. веку — какав је тај век, колико је тај век сложен, колико је генерација и епоха сажето у том 20. веку? Тај век се завршава епохом у којој је разбијена југословенска држава, у којој српском народу није било допуштено да реши своје питање и време у којем му је готово поништено двеста година модерне историје“, истакао је Димић.
Према професору Димићу, окосница текста ове књиге је историја српске државности, а истраживање Никифорова показује да је српски народ на крају 20. века доживео и национални, и државни, и економски, и демократски пораз и да се са тиме морају суочити генерације које данас живе у Србији.
Уредник књиге Мирослав Тохољ истакао је да је начин на који Никифоров види и анализира чињенице везане за историју Србије и српског народа потпуно другачији и мудро интерпретиран.
Професор Александар Животић је рекао да српски народ дугује захвалност Никифорову због његовог политичког деловања на простору Републике Србије и Републике Српске у време када је био државни саветник председника Руске Федерације Бориса Јељцина, од 1992. до 1998. године.
„Историју српског народа он је својим студентима представио кроз проблематизацију историје 20. века, показујући све оне изазове, проблеме и препреке са којима се српски народ током 20. века суочавао“, казао је професор Животић.
Животић сматра да Никифоров у својој књизи истиче питање каква је српска државност на прелазу из 20. у 21. век и шта је то што српски народ у погледу своје државотворне традиције уноси у ово столеће.
Константин Никифоров је изнео занимљиве податке о проучавању српске историје у Русији.
„У Русији се око педесет људи професионално бави историјом Србије и српског народа, што је више од броја људи који се баве историјом Шпаније или Италије. У проучавању српске историје, руски историчари су на другом месту, испред немачких и америчких. На првом месту су, наравно, ваши, српски историчари. Ми томе приступамо озбиљно, не као публицисти, већ темељно, радом у архивима и библиотекама, проучавамо литературу и изворе, сарађујемо са српским историчарима. Моја књига је мали допринос том раду“.
Књигу „Србија на Балкану у XX веку“ објавиле су издавачке куће „Филип Вишњић“ и „ИГАМ“ из Београда, а превео је Ранко Гојковић.
