„При томе, такав рад ће се вршити у складу са међународним правом и међународдним споразумима Руске Федерације“, рекао је Антонов у интервјуу уочи одржавања IV Московске конференције о међународној безбедности 16–17. априла.
Он је додао да се недопустивост нуклеарног сукоба, и било којег другог војног сукоба, налази у основи војне политике Русије.
„Битно је што се велика пажња у новој редакцији обраћа на питања међународне сарадње у сфери јачања међународне безбедности. Пажња се обраћа и на јачање система колективне безбедности (ОДКБ) и сарадње у оквиру ЗНД-а, ОЕБС-а, ШОС-а, и са појединачним земљама — Абхазијом, Јужном Осетијом, Бразилом, Индијом, Кином и Јужноафричком Републиком“, рекао је Антонов.
Русија се залаже за равноправни дијалог о европској безбедности са ЕУ и НАТО-ом, што се види и у обновљеној Војној доктрини.
„У документу је јасно видљива тежња за равноправним дијалогом са ЕУ и НАТО-ом у домену европске безбедности, промовисања изградње новог модела безбедности у Азијско-пацифичком региону, заснованог на колективним ванблоковским начелима“, рекао је Антонов.
Криза у Украјини довела је до тога да је све позитивно у односима са Северно-атлантском алијансом нестало, НАТО се окренуо конфронтацији, сматра заменик министра одбране.
„Криза у Украјини довела је до заоштравања односа са европским земљама. Срушило се све позитивно што је било изграђено са Северно-атлантском алијансом. Уместо развоја сарадње и поверења припадници НАТО-а су кренули у конфронтацију. Сведоци смо јачања, без преседана и ничим изазване активности НАТО-а у близини руских граница. При томе, Оружане снаге Русије се оптужују за све смртне грехове“, рекао је Антонов.
Нова редакција Војне доктрине донета је у Русији крајем децембра 2014. године. Основне одредбе су остале исте, али су се по први пут појавиле тачке — обезбеђење интереса на Арктику, савезнички односи са Абхазијом и Јужном Осетијом и опасност од страних приватних војних компанија.
По речима Антонова, један од разлога вршења измена у доктрини је жеља САД за доминацијом у међународним пословима.
„Са једне стране, то је покушај САД да сачува свет у непромењеном облику, тежња Вашингтона да доминира у међународним пословима и не допусти развој догађаја по сценарију неугодном за ту земљу. Са друге стране — противљење присталица полицентричног модела развоја оваквом светском поретку“, рекао је Антонов.
Бомбардовање суверене државе неће помоћи у борби против тероризма
Министар Антонов сматра да је бомбардовање територије суверених држава, без њиховог пристанка, недопустиво и тешко да ће дати жељени резултат у борби против тероризма.
„Спремни смо за сарадњу са европским партнерима, уз строго поштовање међународних норми о употреби силе“, навео је Антонов.
„Бомбардовање територија суверених држава, без њиховог одобрења, као што је то случај са Сиријом, недопустиво је. Тешко да ће то иницијаторима напада дати жељени резултат“, додао је он.
