Политика је вештина могућег, а са политиком која користи методе спиновања све је могуће. Тако извештај са протеста у близини Кремља из децембра 2011. буде у медијима поткрепљен снимцима преврнутих аутомобила који горе, али испод палми, негде на грчкој обали. Могуће је и да Си-Ен-Ен пре неколико дана објави како су људи који раде за руску Владу упали у рачунаре у Белој кући и преузели распоред америчког председника Барака Обаме. „Прича“ је, у ствари, недоказана вест из новембра прошле године.
Такође, могуће је да фотографије конвоја руске војне технике снимљене током конфликта у Јужној Осетији 2008. буду републиковане фебруара ове године као „доказ“ за руско војно присуство на истоку Украјине.
Са спиновањем је могуће и да британски Гардијан ових дана пише о армији ботова смештеној у Санкт Петербургу, која за плату од 700 евра има циљ да затрпава интернет хвалоспевима о Путину и да критикује „трули запад“.
Кад „заврте“ полуистину настаје спин
За маркетиншког стручњака и власника ПР агенције „Прагма“ Цвијетина Миливојевића спиновање је она врста комуникације која подразумева да као предложак у комуникацији постоји нека истина, односно полуистина којој дајете друго значење, неки други ефекат како би остварили циљ кампање.
С друге стране, појашњава Миливојевић, у пропаганди је све дозвољено па и класична лаж.
„Прича да су Садам Хусеин или Гадафи имали оружје за масовно уништење, или да Иран прави атомску бомбу…То је апсолутно нешто што се заснива на полуистини. Да ли је Иран савладао неку фазу у производњи осиромашеног уранијума? Јесте, то је чињеница. А да ли он има снаге, знања, моћи, да ли он уопште има жеље да од тога прави атомску бомбу, а не, рецимо, нуклеарну електрану? То се зове спиновање“, прецизира Миливојевић за Спутњик.
Он додаје и да је све што се дешавало око Мајдана у Украјини апсолутно спиновање, почев од гласина које у неком тренутку треба да покрену или смање тензију, па до укључивања НАТО чланица и тадашње украјинске опозиције у озбиљну пропагандну кампању, са циљем да насилно смене тадашњег председника.
Избрисана граница између спина и пропаганде
Спиновање само по себи подразумева високу софистицираност, сматра дугогодишњи новинар и уредник, а сада професор Слободан Рељић, али је све отишло толико далеко, па паралелна стварност у индустрији свести све мање има икакве везе са реалношћу.
„Сада то више и не подразумева неку врсту финог приступа. Савршени пример је кад је НАТО бомбама убијао људе по Србији, а онда то називао колатералном штетом“, конкретизује Рељић за Спутњик.
Он додаје да је чак 70 одсто вести у западним медијима посредовано. Рељић сматра да живимо у времену у ком је појам спиновања потпуно превазиђен, односно да је свет у последњој фази разарања информативног простора и јавног мњења.
Према њему, Украјина је тренутно кључни догађај у коме се преламају светски догађаји, али је процес дошао дотле да се сад више, зарад убеђивања јавног мњења, не можете ослонити на таблоиде и лаку телевизију већ су нагрижени последњи остаци старог, кредибилног информативног система.
„Сад ако хоћете да пошаљете неку поруку која ће бити примљена у јавности као нека врста фризиране истине, она мора да иде преко Вашингтон поста, преко Њујорк тајмса, мора да иде преко Гардијана“, истиче Рељић.
Он подсећа да су после Другог светског рата Британци користили израз Хитлер за египатског председника Насера кад им је отео Суецки канал, онда за Милошевића, те Гадафија, па Асада… Ствар је толико далеко отишла да се тај епитет сада лепи као етикета.
„Док је Путин њима био бениган, он им је био симпатичан: зна све као Бонд 007, вози авион, вози болид, рони… А сад, чим им се успротивио, онда он од агента 007 постаје Хитлер“, констатује Рељић.
Алистер Кембел, најпознатији и најконтроверзнији спин доктор
У доба масовне комуникације, када стварност конзумирамо преко посредника, онај који успе да придобије медије успео је и да креира људску представу о стварности. Тада се појављују спинови или спин доктори. Утицај на средства масовне комуникације је управо оно чиме се они баве, јер се вести не јављају у медијима саме од себе. Неко је у неком тренутку донео одлуку да та вест, у том облику, треба да заузме то место, на тој страни, или толико времена у том минуту програма.
Термин је настао склапањем речи спин, која је преузета из спортске терминологије (начин на који се у бејзболу или билијару ударцем заврти лопта; или у спортовима са мрежом, кад лопта пређе на противнички део терена, али се не зна где ће да падне) са речју доктор, због прецизности неопходне у тој професији.
Најпознатији али и најконтроверзнији спин доктор данашњице је Алистер Кембел, који се од почетка деведесетих па до 2000. бавио односима са јавношћу тадашњег британског премијера Тонија Блера.
Називан је његовом десном руком, другом половином његовог мозга, а о томе каква је била перцепција моћи коју он има говори чињеница да је називан стварним замеником премијера. Кембел је учествовао и у спиновању на глобалном нивоу у кризним ситуацијама у које је Британија била укључена. Током бомбардовања Југославије 1999. године, послат је да помогне званичном портпаролу НАТО-а Џејмију Шеју.
Лаж је ту најмањи грех
„У европском цивилизацијском кругу, проблем је што је Бог мртав. И што више нема морала. Што је врхунска вредност постао профит. Иза тога вам је допуштено све. Лаж је ту најмањи грех“, констатује Слободан Рељић и истиче да друштво мора имати однос према истини, јер људи у свом основном коду имају потребу за истином.
„Ми живимо у времену велике светске кризе, која је почела као финансијска, али све је више људи који данашње стање називају великом депресијом, као 1929. И тада је све било обесмишљено. У том стању је Хитлер дошао на власт, тако је Мусолини дошао на власт, тако је Рузвелт у Америци суспендовао демократију, тако је Стаљин могао неограничено да влада. Зато што су то кризна времена у којима људи панично траже неку врсту сигурности. У том смислу, најразличитије ствари су могуће“, закључује Рељић.
