Мососаур, гигантски морски гуштер, који је живео у време диносауруса и могао да нарасте до 15 метара, доносио је своје младунце на свет у океану, а не на обали обали, наводи се у новој студији часописа „Палеонтологија“.
„Мососаури су међу најбоље проученим групама животиња из доба мезозоика, али докази о њиховом настанку су били недостижни“, рекао је Данијел Филд, водећи аутор истраживања и докторант на Одсеку за геологију Универзитета Јејл.
Фокус истраживања био је на најмлађим узорцима мососаура који су до сада откривени, а који су део велике колекције фосилних остатака у Јејловом природњачком Пибоди музеју.
Филд каже да су ови остаци откривени пре више од 100 година и да се раније мислило да припадају праисторијским птицама.
Подржао га је Арон Ле Бланк, докторант на Универзитету у Торонту, који је коаутор истраживања.
Двојица истраживача закључили су да фосилни остаци садрже разне облике вилице и зуба, какви су виђени једино код Мососаура.
„Супротно класичним теоријама, ово откриће указује да Мососаур није полагао јаја на плажама, и да његова младунчад нису живела у скровиштима близу обале“, објашњава Ле Бланк.
Први фосилни остаци Мососаура откривени су 1764. у Мастрихту, у Холандији.
