Друга фаза суђења почиње 23. априла саслушањем нових 40 сведока тужилаштва за наводно дело почињено 2000. године.
Оливер Ивановић се налази у притвору од 27. јануара 2013. године. Оптужница против њега подигнута је осам месеци после хапшења, и то за исто кривично дело које је Унмиков суд процесуирао и одацио као неосновано још 2000. године.
Представници Владе Републике Србије и правни заступници лидера Грађанске иницијативе СДП Оливера Ивановића тражили су да се Ивановић пусти и да се брани са слободе, дајући гаранције. Суд је одбацио такву могућност, јер би, како је образложено, Ивановић могао да утиче на сведоке, али и због могућности бекства.
Без правног основа
Сви саговорници Спутњика сматрају да је у питању политички, а не правни процес, као и да сведоци тужилаштва у првој фази суђења нису доказали наводе из тужбе о учешћу Ивановића у злочинима због којих је оптужен.
Правни заступник Небојша Влајић поновио је да су разлози за притвор апсурдни, јер Ивановић нити жели да бежи, нити хоће да утиче на сведоке, јер су сви већ дали изјаве о догађају од пре 16 година.
Влајић, који 20 година ради као адвокат, и који је пре тога био тужилац пет година, каже за Спутњик да до сада није видео да суђење може да се одвија на овакав начин.
„Овде се поступак од самог почетка води без икаквих доказа на основу најобичнијих процена или онога у шта Албанци верују о некима од нас, а у овом случају о Оливеру Ивановићу. Ниједан сведок није потврдио ниједан сегмент из оптужбе тужилаштва, али ће се саслушања наставити, иако они немају никакве везе са догађајем, а већина од њих јасно каже да није била на лицу места“, објашњава Влајић.
Он каже да је неколико пута судију упозоравао, чак и писмено, да ограничи време које тужилац има, јер је, како образлаже, неприхватљиво да се један сведок саслушава цео дан.
„Сведоци који су заказани за април и мај имају такав распоред, да се један сведок саслушава два дана. То је трошења огромног времена без потребе а четворо људи је у притвору“, напомиње Влајић.
Јасно је да одлуке за притвор Ивановићу нису у оквиру права. Он напомиње да је савим јасно да нема случаја у пракси да се истрага води након извршеног дела, и да окривљеног за то време држе у притвору.
Гори од Хага
Адвокати Зденко Томановић и Тома Фила на трибини која је одржана почетком ове године на тему суђења Оливеру Ивановићу су рекли да је тужилаштво створило привид да постоје правно прихватљиви докази за оптужницу и притвор за Оливера Ивановића.
Фила је рекао да је суд у Приштини „накарадан и још већа карикатура од Хашког трибунала“, а Томановић је додао да чак ни Хашки трибунал није био толико слободан да доказе који су у директној супротности са правилима међународног кривичног права узима као релевантне.
Томановић је оценио да не постоје докази да је Ивановић био руководилац, командант или члан било које војне или паравојне формације, и да је забрињавајуће да се суд и тужилаштво користе нечим што не би требало да буде допуштено било где у свету.
Мирослав Ивановић, судија Окружног суда у Косовској Митровици, напомиње да нико од сведока тужилаштва није потврдио део оптужнице која се односи на Ивановића.
„То су сведоци међу којима је велики број оних који су у тим догађајима од 14. априла 1999. године и изгубили неког члана породице. Сматрамо да су управо због тога искоришћени од стране тужиоца. Између осталог, међу сведоцима који су саслушани је и Бајрам Реџепи, који је био бивши министар полиције, и који је 1999. године био градоначелник јужног дела Митровице, и са те позиције имао удела у тим догађањима. Значи, он није непосредни очевидац онога што се наводи у оптужници“, објашњава Ивановић.
Она напомиње да је Реџепи о Ивановићу говорио у афирмативном смислу.
„Њега сам посебно поменуо. Он се појављује као сведок оптужнице и за део из 1999. године и за део који се тиче 2000. године. На крају имате Халита Беранија који је уназад неколико година био саветник за заштиту људских права на Косову. Он је такође сведок оба дела оптужнице. Са овом двојицом сведока практично је завршена 1999. година, а са њима је започета и 2000. година. Нажалост, тужилац за део оптужнице из 2000. годину има још 40 сведока“, додаје Ивановић.
Одбрана сматра да су сведоци у својим исказима једни друге негирали. Према Ивановићу, у случају је било и много других информација у изјавама сведока, које су давали од јуна 1999. године, што Савету за људска права што Кфору, што Унмику, али да су сачињене на један сумњив начин, што је доказано у овом делу претреса.
Чудне нелогичности
Ивановић посебно наглашава податак који, како каже, сада излази на видело, а који се износи од почетка — да се против Оливера Ивановића и још 12 људи водила Унмикова истрага 2000. године и да је она завршена обуставом.
„Оно што је интересантно јесте да тај предмет, који би могао да потврди ту чињеницу, и поред тога што браниоци то истичу од првог момента, некако није могао да се пронађе, да би се тек ових дана поменуло да је пронађен у Општини Вучитрн, и да је сада неопходно да се он придружи овим списима, да би се та чињеница управо потврдила. Јер, сви ови досадашњи тужиочеви сведоци су у том предмету већ саслушани, јер је овај поступак обухватао сва ова лица која су данас оптужена. Тадашњи тужилац Хартман, који је водио поступак, одбио је кривичну пријаву и није хтео по њој да поступа, јер по њему, у њој није било никаквих доказа који би та лица ставила под вео сумње или покренуо поступак против њих“, наводи Ивановић.
После тога је предмет уступљен родбини убијених да уколико желе приватно траже од суда покретање истраге, и двоје од њих је то и учинило.
„Међутим, суд је након тога и на иницијативу ова два лица обуставио истрагу, такође због непостојања доказа да су петорица осумњичених починила кривично дело“, напомиње он.
Ивановић закључује да су то подаци који су интересантни, али о којима у овом моменту суд не може да изнесе став, јер је процедура таква да ће морати да сачека тренутак када ће да донесе коначну пресуду.
