Ниједна од ових организација ништа није предузела, као ни у случају нестанка двадесетак других особа из села Мушутиште.
Унмик није спровео истрагу ни у случају Р. Д, чији су муж и син нестали у јулу 1999. године, иако је располагао подацима обавештајних служби о томе да се син налази у тајном затвору ОВК у Србици.
Ништа није предузето ни у случају Златка Антића, иако је мисија УН на Косову имала информације очевидаца, бивших припадника ОВК, да га држе на северу Албаније. О томе је знао и Хашки трибунал, ком је Унмик још 2003. године послао извештај о трговини људима, коју је ОВК организовала између Косова и Албаније у циљу принудне проституције и вађења органа.
Полиција УН није отишла ни на увиђај када је у септембру 2000. године у Приштини усред дана нестао Марјан Мелонаши, новинар српске редакције Радио-телевизије Косова.
Ово су само неки од случајева о којима је реч у тек објављеном годишњем извештају Саветодавног панела за људска права.
Група стручњака за међународно право, са бившим омбудсманом Мареком Новицким на челу, од 2006. године се бави тужбама косовских Срба, Рома и Албанаца против мисије Уједињених нација. Сматрају је одговорном зато што није заштитила чланове њихових породица који су нестали или убијени у погромима ОВК.
Мисија УН одговорна за најтеже облике кршења људских права
Рад Панела није познат широј јавности, упркос поражавајућим закључцима до којих су дошли. У више од 90 одсто случајева у којима је донео саветодавно мишљење установљено је да полиција и истражитељи Унмика нису спречили најтеже облике кршења људских права, укључујући право на живот, заштиту од мучења, нехуманих и деградирајућих поступака и право на судску истрагу у случајевима несталих и убијених.
Случај Н289/09 је добра илустрација опструкције Унмика у истрагама о судбини отетих и убијених.
Тужбу је поднела мајка Драгана С, који је нестао у августу 1999. године. Полиција УН је о томе обавештена 2001. године. Унмик није спровео истрагу, јер је донета одлука да се бави само случајевима „са великим изгледом да се идентификује осумњичени“.
Панел је утврдио да су такву одлуку донели Пол Кофи, тадашњи шеф одсека за правосуђе Унмика, иначе обичан службеник, а не тужилац, и амерички официр, који је представљен као „правни саветник Унмика/Кфора“, што је дужност која није постојала.
„Њихова одлука затворила је 450 истрага о несталима и убијенима“, каже извор Спутњика из мисије УН на Косову.
Нешто пре ове одлуке Унмика, генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан поднео је Савету безбедности УН извештај у ком је навео да полицијски и правосудни систем на Косову „добро функционише“.
Од када је пре две године први пут установио да је мисија Уједињених нација прекршила Европску конвенцију о људским правима — члан 2 (право на живот) и члан 3 (право на заштиту од мучења и нељудског и деградирајућег третмана), мишљење Панела се не помиње у извештајима које Савету безбедности подноси Ананов наследник, Бан Ки Мун.
Пошто Уједињене нације на подлежу међународном праву, чланови њихових мисија не могу да се позову на одговорност. Зато се препоруке Саветодавног панела, упућене специјалном изасланику УН за Косово Фариду Зарифу, игноришу.
„Унмик није испунио ниједну од мера које је Панел предложио, а које се односе на одштету породицама убијених и несталих у случајевима у којима је установљена одговорност Мисије, нити се јавно извинио жртвама“, наводи се у извештају.
Апел Уједињеним нацијама
Закључци саветодавног тела су горко признање немоћи међународних стручњака да натерају Унмик да омогући правду за жртве.
„Панел са жаљењем констатује да многи подносиоци тужби настављају да се обраћају његовом секретаријату и након што су донете препоруке да им Уједињене нације понуде одштету због кршења њихових људских права“, пише у извештају.
Међутим, од специјалног изасланика Бан Ки Муна добијају само нејасан одговор да „је отворен за разговор о могућности успостављања механизма који би се бавио овим питањима са одговарајућим властима“, односно властима Косова.
„Чак ни овај слабашни корак се не предузима“, констатује Панел.
Уместо јавног извињења, Унмик је жртвама послао писмо у ком се „дубоко извињава“ због тога што је ова организација прекршила њихова људска права.
„Специјални изасланик Уједињених нација остаје при томе да је овај израз извињења довољан. Панел се не слаже, јер сматра да појединачна писма упућена жалиоцима не представљају јавно извињење“, наводи се у отвореној критици коју су мисији Уједињених нација упутили међународни експерти.
Њихова препорука Зарифу била је да се „извини јавно, што укључује и извињење у медијима, због неуспеха Унмика да спроведе истраге“. Препорука коју није испунио. Генерална скупштина УН иначе охрабрује овакав облик одштете и она се користи у Интерамеричком суду за људска права у одлукама о несталим и убијеним лицима.
Апел Уједињеним нацијама и представницима Унмика представља израз бојазни стручњака Панела да ће њихов дугогодишњи рад бити обесмишљен, а са њим и изгледи да се жртвама ОВК омогући правда.
„Панел је озбиљно забринут због неуспеха Унмика да омогући било какву практичну одштету жалиоцима. Како би понудили неку утеху овим људима који су већ толико изгубили и како би се признао рад Панела као тела чији је циљ да испита одговорност Унмика у кршењу људских права, Панел позива Унмик и Уједињене нације да пронађу метод за (плаћање) одштете жртвама којима су прекршена људска права“, закључује Панел, чији мандат истиче до краја године.
