Према информацијама листа, разлог томе је што Влада има све мање новца за исплате пензија и плата државним службеницима. Атина је одлучила да пропусти исплате ММФ за мај и јун у износу 2,5 милијарди евра, ако не дође до договора.
Влада покушава да нађе новац за плате и пензије за април у износу од 2,4 милијарде евра. При томе, Атина мора да плати ММФ-у до 1. маја 203 милиона евра, до 12. маја 770 милиона евра, у јуну 1,6 милијарде евра.
„Дошли смо до краја пута. Ако Европљани не буду дали новац за спасење, неће бити друге алтернативе (банкроту)“, рекао је листу владин службеник.
Како наводи „Фајненшл тајмс“, проглашење банкрота, пет година након добијања прве транше финансијске помоћи од 245 милијарди евра, биће шок без преседана за еврозону.
При томе, пише лист, упозорење Владе да се спрема банкрот, може представљати тактику са циљем да се извуку максимално повољни услови за споразум са међународним кредиторима у тренутку муњевитог пражњења државне касе.
По мишљењу „Фајненшл тајмса“, објављивање банкрота Грчке, у краткорочној перспективи, највероватније ће довести до обустављања ванредне финансијске помоћи Европске централне банке за пружање ликвидности грчком финансијском сектору, затварање грчких банака, као и повећања економске нестабилности у земљи.
Објављивање банкрота неће аутоматски довести до искључења земље из еврозоне. Ипак, по мишљењу листа, премијеру Грчке Алексису Ципрасу биће теже да задржи државу унутар економског савеза.
Иако је Немачка, заједно са другим партнерима Грчке, уверена да је еврозона довољно јака да поднесе последице грчког банкрота, низ европских чиновника наводи да ће то за ЕУ бити пут у непознатом правцу.
