Нова финансијска организација са оснивачким капиталом од 100 милијарди долара и почетним од 50 милијарди долара формирана је на иницијативу Кине. Њена главна канцеларија биће у Пекингу и према ранијим најавама банка би требало да проради до краја године.
Одлуку о придруживању АБИИ донео је председник Русије Владимир Путин крајем марта. Захтеве за учешће у формирању банке предале су 52 државе,а њих је 46 добило статус суоснивача.
Како сматра министар финансија Русије Антон Силуанов, учешће у АБИИ отвориће додатне могућности за развој руске економије, тим пре што се значајни део територије земље налази у Азији, региону на који је усмерена делатност банке.
"Наша земља је врло велика. Значи, веома нам је потребна изградња путева, мостова, железничких пруга — између осталог брзих железничких магистрала, линија електричних водова. Сви ови инфраструктурни пројекти могу да заинтересују бизнис. То ће бити добра, стабилна улагања, мада на дуготрајну перспективу", рекао је Силуанов за Спутњик.
Професор Фенг Шаолеј, који се налази на челу Института за међународна истраживања у Шангају сматра да ће учешће у АБИИ помоћи Русији да привуче инвестиције у регионе Источног Сибира и Далеког Истока, чији развој је проглашен за државни приоритет. Како тврди кинески политиколог, сарадња Русије и Кине у оквиру нове финансијске структуре користиће и самој банци.
"Придруживање Русије АБИИ нов је и важан корак у развоју руско-кинеске сарадње. То не само да ће ојачати узајамно поверење између две партнерске земље, већ ће и померити хоризонте њихове сарадње захваљујући укључивању трећих земаља. Учешће тако угледне земље као што је Русија у АБИИ допринеће њеној успешној делатности, стимулисању развоја инвестиционе сарадње у читавом региону Пацифичког прстена", изјаво је професор Шаолеј.
Акценат на финансирање управо инфраструктурних пројеката разликоваће нову међународну структуру од већ постојећих, на пример од Светске развојне банке и Азијске развојне банке. Потребе за финансирањем развојних пројеката велике су у читавом свету. При томе многи инфрастуктурни пројекти захтевају много капитала. то значи, тврде експерти, економски заснована конкурецниај између мултилатералних развојних банака се не појављује чак ни када се појаве такви снажни фактори као АБИИ и Развојна банка БРИКС.
Коначан списак земаља које ће бити суоснивачи АБИИ биће објављен сутра. Ипак већ сада се зна да су две снажне светске економије, САД и Јапан, одабрале да остану по страни од пројекта који је иницирала Кина. У ставу који су заузеле види се више политике, него економске сврсисходности.
