„Ми мислимо да је неопходно да разговори о имовини почну одмах и да најновија дешавања у вези Брезовице то указују… Мислим да је питање нерешене имовине нешто што штети свим грађанима Косова и Метохије, и Албанцима и Србима, због тога што нерешен статус имовине одвраћа стране инвеститоре“, казао је Ђурић на конференцији за новинаре.
Он је казао да би и Приштини било у интресу да уместо што настоји да вуче једностране потезе, покуша да нађе заједнички језик са Владом Републике Србије и са Србима који живе на КиМ.
Ђурић је указао да је „својина у западној цивилизацији нешто егзактно“, а да Србија и Срби имају доказе о власништву над „огромним делом некадашњег привредног система“ на КиМ, као и да је потребно да се о томе разговара.
„Ако смо улагали у нешто деценијама, не може неко потезом пера или гумице да избрише све оно што је било до тада“, казао је он, преноси агенција Бета.
Ђурић је рекао да је у последњих 15 година било небројаних насртаја на личну имовину грађана, али и на друштвену, државну и задружну својину.
„Више од 40.000 станова од којих је добар део у главном граду наше јужне покрајине, Приштини, се налази у државини нелегалних станара који су се ту уселили након ратних дејстава. То је нешто што је налаз и мисије ОЕБС-а на Косову и других релевантних међународних мисија“, навео је Ђурић.
Он је оценио да привреда на Косову не може да се покрене, не само због неспособности тамошњих политичара, већ и због нерешених имовинских питања и да то доводи до високог нивоа социјалног незадовољства.
На питање да ли се неопходност разговора о имовини односи и на предузећа која су приватизована протеклих година, Ђурић је објаснио да је ситуација у вези Брезовице другачија.
„Брезовица још од 1982. године није друштвено предузеће. Овде је јасно да је ЈП Скијалишта већински власник. Потребно је да се разговара и о Трепчи и земљорадничким задругама. Нема разлога да се више губи време, јер тако губе грађани Косова“, казао је Ђурић.