Овако дугачке предизборне кампање су правило у САД. Од 1972. године у просеку трају 496 дана, због чега се говори о изборној трци без краја.
Милан Мишић, дугогодишњи дописник Политике из Вашингтона, говори о политичком маратону који почиње интерним изборима унутар двеју водећих политичких снага, демократске и републиканске партије:
„Прва фаза је избор кандидата партија. Хилари Клинтон ће бити кандидат за представника Демократске странке. Њена кампања је незванично почела када је у јануару 2013. године изашла из кабинета Барака Обаме. Систем је такав да партијски врх не одређује ко ће бити кандидат, већ се кандидују сви који се осећају способним за то и имају амбиције“.
Амерички предизборни систем не подсећа ни на један други у свету. У Француској званична изборна кампања траје око две недеље, у Канади између 36 и 74 дана, у Аустралији најмање 33 дана, у Јапану 12, а у Сингапуру 9.
У Србији је последња изборна кампања трајала 45 дана. Иако је према закону одређено да кандидати одмеравају снаге у периоду од расписивања до одржавања избора, утисак је да је тај период дужи због великог броја избора, каже Бојан Клачар из Центра за слободне изборе и демократију (Цесид).
„Од краја 2000. године у Србији је било шеснаест парламентарних и председничких избора. Од десет парламентарних избора седам су били ванредни, а имали смо и референдуме. У кампањама смо изгубили око две године“, објашњава за Спутњик. Кампање из 2012. и 2014. године коштале су око две милијарде динара.
Кандидати у америчком систему крећу у кампању да привуку гласаче и пронађу додатне изворе финансирања. Прошли избори у САД су „коштали око пет милијарди долара, а почетни фонд са којим Хилари Клинтон улази у предизборну трку је већ око две и по милијарде долара“, каже Мишић.
Мање познати претенденти за првог човека Беле куће зато почињу незваничне кампање како би испитали популарност у нади да ће пронаћи довољно новца да наставе кампању. То је случај са првим кандидатом у редовима републиканаца Тедом Крузом, који је три године водио кампању у Ајови, првој држави која ће гласати 2016. године, пре него што је прогласио кандидатуру 23. марта.
Маратон коме се Хилари Клинтон придружила трајаће наредних 576 дана. Најдужу кампању водио је Џими Картер, који је искористио скандал Вотергејт да се упусти у председничку трку 691 дан пре избора 1976. године из којих је изашао као победник.
