Републиканци и демократе су у сенатском Комитету за међународне односе постигли компромис у вези са законом који би Конгресу дао оваква овлашћења, и о њему ће се гласати следећег уторка.
У међувремену, државни секретар САД Џон Кери и други чланови америчке владе други дан узастопно долазе у Конгрес да известе посланике о детаљима могућег завршног споразума у вези са иранским нуклеарним програмом и да траже још времена за преговараче, како би се са Техераном до 30. јуна закључио уговор.
Преговарачи из САД, Русије, Велике Британије, Француске, Кине и Немачке настоје да дођу до споразума којим би се Иран спречио да развија нуклеарно оружје, без обзира што Техеран годинама тврди да је његов нуклеарни програм искључиво мирнодопске природе.
У замену за споразум, Ирану би биле ублажене економске санкције које му обогаљују привреду.
Обама жели да се пстигне спроазум, али се месецима натеже са конгресменима који не само да сматрају да Конгрес треба да добије право да се меша, већ остају скептични у погледу воље Ирана да поштује договорено.
Нацрт закона договореног компромисом скептичних републиканаца и Обаминих демократа предвиђа скраћивање, са 60 на 30 дана рока у којем би Конгрес могао да се изјасни о завршном споразуму. У том периоду, Обама би могао да укине Ирану санкције које је он лично као председник увео, али не и санкције које је Ирану увео Конгрес.
Портпарол Беле куће Џош Ернест је рекао да би Обама, „без обзира на ствари које јој се (Белој кући) не свиђају“ могао да подржи компромисни закон, то јест да га потпише, јер је „довољно кључних промена у њему направљено“.
На основу компромисног предлога закона, председник САД био би обавезан да на сваких 90 дана потврди Конгресу да се Иран придржава оног што је договорено завршним споразумом са шест светских сила.
