Требало је да формирање АБИИ и одлука многих влада да јој се придруже буде повод за свеопште славље, претпоставља професор, наводећи да је одлука богатих европских земаља да се придруже АБИИ довела до конфузије и гнева код америчких чиновника.
„Сједињене Државе тајно врше притисак на земље по читавом свету, тражећи да се држе што даље од тога“, уверен је Стиглиц.
У опозиционом држању САД према Азијској банци, које се не поклапа са ранијим изјавама о економским приоритетима САД у Азији, експерт види још један случај несигурности Вашингтона у свој глобални утицај.
Чињеница да ће АБИИ донети значајну корист, не само Кини, већ и другим деловима Азије, према мишљењу професора, само ће продубити иронију опозиције САД.
Аутор је подсетио да су, када је Јапан предложио 80 милијарди долара за пружање помоћи земљама Источне Азије у условима кризе крајем ’90-их, Сједињене Америчке Државе изашле против ове иницијативе.
„Тада, као и данас, ништа није било добро, ако САД нису предлагале алтернативни извор финансирања. Они су просто тежили хегемонији. У условима све веће монополије у свету, они су хтели остати Г-1. Недостатак новца, заједно са америчком приврженошћу погрешним идејама, како да се реагује на кризу, изазвало је пад који ће бити много дубљи и дужи него што је требало да буде“, сматра Стиглиц.
Америчко противљење АБИИ све је теже разумети, сматра експерт, узимајући у обзир да је политичка инфраструктура све мање под утицајем идеологије и специјалних интереса, него у другим областима доношења политичких одлука, као што је власт САД над Светском банком.
