Изложба на Калемегданској тврђави осврће се на једно од најмрачнијих поглавља у људској историји у којем је све било подређено ауторитету вође и верским нормама. Изложба никога неће оставити равнодушним, а оно што је из наше перспективе најчудније, све справе биле су признате законом и широм Европе коришћене током судског процеса, за добијање признања и кажњавање преступника.
Као што су доношене законским актима, тако су постепено и укидане. Најдуже је опстала гиљотина, уведена као хуманији начин извршења смртне казне, подсећа Ана Рајлић из ЈП „Београдска тврђава".
„Управо човек који је гиљотину увео у закон, страдао је од те справе, Жозеф Гиљотиен, справа је по њему добила име, поставља се питање колико је то хуманији начин, с обзиром да је научно доказано да и након одсецања главе људски мозак ради још десетак секунди, тако да је човек свестан онога што му се догодило", каже Ана Рајлић.
Пред посетиоцима Војног музеја су реплике најстрашнијих и најпознатијих справа које су у већини случајева водиле у смрт, али и оних које су мученог извргавале руглу и осуди јавности. Власници поставке су из Пољске, справе су прикупили од европских колекционара, историчара из разних земаља, а највећи део је из Британије, где су справе највише коришћене, као и у Немачкој и Шпанији.
Тешко је одредити која је најсуровија, а свакако најпознатија је челична девица, справа за мучење која подсећа на девојку, први пут коришћена у нинбершкој судници.
„Човек уђе у ту справу, она је изнутра обложена шиљцима који не пробијају виталне органе, тако да је реч о спорој смрти. То је справа која је у 99 одсто случајева доводила до смрти, јер би осуђеник искрварио. Ове справе су биле у широкој употреби током 16. и 17. века, а у поједним земљама, сличне су остале у употреби и у двадесетом веку", каже Рајлић.
На изложби су представљене и мање опасне справе, попут „Флауте". Подаци о тој направи налазе се у италијанским документима из 18. века. Направа је постављана око врата осуђеника, а прсти би му се закључавали у посебне стеге.
Трајање казне зависило је од врсте злочина. Углавном су то били ситни преступи, ремећење јавног реда и мира, а забележено је да се „Флаута" користила за кажњавање лоших музичара, чије би свирање засметало племићима.
Изложба треба да помогне да схватимо период у којем се је све било подређено ауторитету вође који је био изузетно јак, све је било подређено њему, црква и држава деовале су као једно.
Организатори истичу да изложба нема никакве везе са Србијом и њеним наслеђем. Код нас није забележена иновативност у увођењу оваквих справа, једина справа за мучење коришћена у Србији је колац. Изложба на калемегданској тврђави отворена је до октобра.
