Ова обимна изложба представља избор најупечатљивијих фотографија оружаних сукоба у последњих сто година — од Првог светског рата до наших дана.
Изложене фотографије могу се с пуним правом назвати антологијом руског фото-новинарства. На изложби су приказане фотографије више од 50 аутора.
Међу постављеним експонатима се налазе и познате фотографије из времена Великог отаџбинског рата, као и непозната дела снимљена на бојним пољима током Првог светског рата, Грађанског рата у Шпанији, у Авганистану, Југославији, Придњестровљу, током прве и друге чеченске кампање, оружаног конфликта у Јужној Осетији и дешавања на југоистоку Украјине.
„Овај пројект је веома важан за нашу агенцију, зато што наша фото-служба учествује у њему и види у њему племениту мисију“, рекао је генерални директор МИА „Русија севодња” Дмитриј Кисељов на свечаном отварању изложбе.
Он је подсетио да за снимање оваквих кадрова војни фото-репортери често ризикују сопствени живот.
„Како би се снимили овакви кадрови, не само да репортери морају бити на лицу места, већ морају бити и у самом жаришту сукоба“, подвукао је Кисељов.
По речима шефа фото-службе издавачке куће „Комерсант“ Павла Касина, на изложби су одлично представљене разне етапе развоја руског војног фото-новинарства.
Говорећи током отварања изложбе, генерална директорка Музеја савремене историје Русије Ирина Великанова је изјавила да је за музеј веома важно да се у живот спроведе овај пројект „који је посвећен људима који нам помажу да спознамо истину“.
Посебно место на изложби заузимају радови новинара и фото-репортера који су погинули током сукоба у Украјини — на првом месту фото-репортера МИА „Русија севодња“ Андреја Стењина, као и новинара државне руске телевизије Игора Корнељука и тонског сниматеља Антона Волошина.
Након званичног отварања изложбе, одржана су два округла стола. Један округли сто је био намењен студентима историјских факултета, који су са ветеранима разматрали актуелна питања. На другом су искусни ратни новинари и фото-репортери својим младим колегама говорили о разним аспектима заната.
Чувени фотограф Владимир Вјаткин рекао је за радио Спутњик да је фото-апарат део њега.
„Као што је то одлично приметила једна моја бивша студенткиња, Вјаткин учи студенте како да преживе у затвору, у рату, у болници, па чак и у сопственој породици са апаратом у рукама, што је некада чак и много теже него у рату. За мене је фото-апарат део мене, део мог срца, моје душе. Ипак, не мислим да сам на првом месту војни, већ сам једноставно само фотограф. Зато, на мом албуму великим словима пише 'Фотографија' а моје име је написано сасвим ситно. Исто тако, на албуму је великим црвеним словима написано 'Енергија потраге'. Још увек тражим себе, тражим своје хероје, па и непријатеље. Фотографија је велика, пред њом је будућност, иако то многи оспоравају и у Русији и у свету“, самтра Вјаткин.
Обраћајући се студентима, Вјаткин је рекао да девојке не би требало да стреме позиву војног фото-репортера. Ипак, томе се успротивила Евгенија Змановскаја, новинарка Лајф њуза, која је два месеца провела у Украјини, извештавајући често и са прве линије фронта.
„У сваком одреду сам виђала по две-три девојке, жене. Оне пуцају, оне су снајперисти, оне су обавештајци. Све раде једнако добро као и мушкарци. Смеле су и храбре. Зато мислим да су мушкарци најпре љубоморни што су жене и на фронту подједнако добре као они“, рекла је Змановскаја.
