Друштвена мрежа Твитер је, осим за грађане, новинаре и интернет професионалце, веома важан канал комуникације и за политичаре широм света. Изјаве од 140 словних знакова Владимира Путина или Барака Обаме прате милиони људи, што у њиховим матичним, што у многим другим државама.
И политичке странке и политичари у Србији прате светски тренд, па готово сви имају налоге на овој мрежи. Спутњик је, разговарајући са стручњацима онлајн комуникације и креаторима политичких кампања, покушао да утвди колико „твитер комуникација“ помаже странкама у кампањама. Такође, колико политичари као појединци, користећи ресурсе ове мреже, могу остварити утицај и освојити наклоност гласача.
„Цвркуће“ 200.000 грађана Србије
Број активних корисника Твитера у Србији креће се између 150 и 200 хиљада, тврди за Спутњик интернет консултант и блогер Драган Варагић. Према подацима до којих је он дошао — у односу на број становника и број активних корисника — Твитер се двоструко више користи у Србији него у Енглеској, на пример.
Варагић каже да је овај број корисника Твитера у поређењу са конзументима радија или телевизије знатно мањи. Такође, сматра он, ако се посматрају реакције одређеног процента активних корисника Твитера на неку политичку вест, онда је то зрнце песка у пустињи.
„Али, са друге стране, много је важнија ствар то што Твитер омогућује да се врло брзо дође до представника медија. Основна карактеристика интернета као комуникационог медија јесте преузимање нечега са Твитера, Фејсбука и других мрежа од стране великих медија који озбиљно утичу на формирање јавног мњења. Оно што Твитер омогућује је да се то брзо деси“, прецизира Варагић за Спутњик.
Потцењивање и прецењивање моћи друштвених мрежа
Према Томиславу Дамњановићу, консултанту у политичким кампањама, странке и политичари у Србији не користе Твитер на прави начин, односно користе га за свађу, расправу и убеђивање. Он истиче како је цео регион засићен негативним кампањама, а да још једна негативна кампања на Твитеру само отежава могућност избора. То, изричит је Дамњановић, није аргументована расправа, већ острашћеност која не води ничему.
Зоран Станојевић, уредник на Јавном сервису и дугогодишњи познавалац развоја интернета и трендова на њему, истиче да је проблем што су политичари у Србији, када је реч о интернет комуникацији, веома необразовани и склони да истовремено друштвене медије и потцењују и прецењују.
„Потцењују их тако што не воде рачуна шта на тим друштвеним медијима причају, крајње су неодговорни у својим изјавама, нарочито када су у опозицији. Прецењују их, пак, или кад очекују да ће то што говоре на мрежама да запали народ или га изведе на улице, док су у опозицији; или тако што уопште не комуницирају од оног тренутка када постану власт. Тада одсеку сваку комуникацију, ваљда свесни колико то не умеју да раде, па се боје сопствених речи“, појашњава Станојевић за Спутњик.
„Често сам 2010, 2011, 2012. и у Србији и у региону сретао политичаре који су мислили да је интернет неки чаробни штапић који ће им заменити већину других начина комуникације. Неће.“, каже Дамњановић за Спутњик. Он наглашава да се према истраживањима 80 или 90 одсто људи информише преко телевизије, а да преосталих десет одсто који кажу да се информишу са интернета, на крају и не изађу на изборе, јер им увек нешто смета.
Доминантни утицај телевизије
„Барак Обама је 60 милиона долара, шест одсто укупног буџета кампање 2012, потрошио на социјалне медије, прецизније, на комплетан интернет. Међутим, за само једно емитовање у финалу бејзбол лиге је дао четири милиона долара. Дакле, на основу овог примера схватамо колико социјални медији, у ствари, имају малу улогу у, тако да кажемо, ломљењу бирача“, тврди Томислав Дамњановић.
Утицај Твитера у Србији је, према Зорану Станојевићу, мањи од један одсто, без обзира што људи који су на друштвеним мрежама, поготову на Твитеру, стичу утисак да сви причају и брује само о некој одређеној теми. „Твитер је направљен тако да свако од нас прати само оне које је одабрао и апсолутно нема увид у то шта се догађа на тој друштвеној мрежи у целини“, тврди Станојевић.
Кампања „одоздо“ даје резултате
Стратег политичких кампања Иван Маровић каже да би кампања на друштвеним мрежама требало да буде много више децентрализована него телевизијска, али да је у Србији другачије. „То је посебно случај са владајућом партијом која има интернет тим, протоколе, апликације… али нема никог ко би агитовао за њих ван структуре коју су успоставили. Зато је ефекат минималан“, тврди Маровић за Спутњик.
Он истиче да у поједниним земљама партије заснивају кампање на такозваном маркетингу „одоздо“, где главни део кампање воде људи који подржавају политичку странку или кандидата, али који нису чланови, већ симпатизери. Тим који стоји иза кампање координише и „храни“ кампању материјалом и догађајима, али не командује.
У свету се тачно зна шта током кампање иде на Твитер, шта на Фејсбук, а ове мреже, како објашњава Зоран Станојевић, не користе се само као место на коме се шаље нека порука, него се води рачуна и где ће та порука „да падне“ и кога ће да побуди да је пошаље даље.
„Дакле, то је део осмишљене кампање, док је код нас и даље стихија у којој политичар сам одлучује. Питање је да ли већина њих има озбиљан тим и људе који се разумеју у коришћење друштвених мрежа. Или се сматра да ако имаш довољно пратилаца и много пута си твитово, да си ти мајстор за то и да ти треба препустити у руке да радиш такав неки посао", презизира Станојевић.
Твитер је, сагласни су саговорници Спутњика, потенцијално корисна интернет платформа — ако се правилно користи. Међутим, бар за сада, он у Србији представља „комуникациони шум“ и, са пречестим препиркама и трвењима, губљење времена и буру — али у лавору воде.
