Венце у највећем јасеновачком стратишту у име Републике Србије положили су премијер Александар Вучић и саветник председника Србије Оливер Антић, председник Републике Српске Милорад Додик, као и премијерка РС Жељка Цвијановић, преноси Танјуг.
Премијер Србије Александар Вучић изјавио је данас да су успомене и туга које изазива место Јасеновац страшне, али да је потребно искрено праштање да би се премостио тај понор.
"Колико је током Другог светског рата логор смрти у Јасеновцу био својеврсни понор људске врсте, на нама је да тај понор премостимо истинским, искреним праштањем и да пружимо руку поверења савремених генерација свих овдашњих народа", изјавио је Вучић.
То је храбар потез који захтева свест о одговорности за будућност, истакао је Вучић, пошто је с председником Републике Српске Милорадом Додиком положио венце на гробном пољу "Топола" у Спомен-подручју Доња Градина, у оквиру обележавања Дана сећања на жртве усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац.
У спомен страдалим Ромима, Јеврејима и Србима венце су положиле и делегације преживелих логораша, борачких удружења, Израела, дипломатски кор…
Обележавање Дана сећања почело је светом архијерејском литургијом у цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици, коју је служио епископ бањалучки Јефрем.
После полагања венаца биће одржан помен жртвама, обраћање званичника, а затим Меморијална академија којом ће се завршити церемонија.
Осим премијера Србије и саветника председника Републике, обележавању Дана сећања присуствују и министри у Влади Србије Небојша Стефановић, Александар Вулин, Братислав
Гашић, Вања Удовичић, Жељко Сертић, Никола Селаковић, заменик председнице Скупштине Србије Игор Бечић, као и директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.
У логору је убијено 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.
Највеће стратиште тог логора било је у Доњој Градини.
Дан сећања на жртве Јасеновца обележава се поводом ослобађања усташког концентрационог логора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у поробљеној Европи, који историчари називају и „српски Аушвиц“.
За датум обележавања узет је 22. април — дан када је група од 1.075 преосталих логораша 1945. године кренула у пробој из логора Јасеновац, а само се њих 127 домогло слободе.
Систем логора смрти такозване НДХ обухватао је око 80 логора.
Према проценама које је на основу првих ексхумација извршила државна Комисија ФНРЈ, а које је потврдио и Центар Симон Визентал, у јасеновачким логорима нестало је 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.
НДХ је у једном надмашила нацисте — била је једина држава која је имала посебне логоре за децу — Сисак и Јастребарско, кроз које је прошло 33.000 малишана, а убијено близу 20.000 деце до 14 година.
Доња Градина, највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац, формирана је у августу 1941. године.
