Кинеска политика отворености и источни курс Русије су уско повезани, а обе земље имају много тога заједничког, као и историјску шансу за даљи развој билатералних односа, пише „Чајна тајмс“.
Односи две земље имали су најбржи развој у групи осталих партнера (Кина-Јужна Кореја, Јапан-Индија). Ширење сарадње ове две земље убрзала је украјинска криза и западне санкције, а њихова сарадња све више постаје претња америчкој доминацији.
Русија и Кина прошириле су своје везе у политичкој, војној, енергетској, инвестиционој, хуманитарној и другим стручним областим. У овом тренутку, обим трговине између две земље износи сто милијарди долара и очекује се да ће бити удвостручен у наредних пет година.
Између осталог, лидери 26 земаља, укључујући Кину, Индију, Вијетнам, Северну Кореју и Монголију, присуствоваће 9. маја облежавању Дана победе на паради у Москви. Поред тога, одлука Русије да се придружи Азијској инфраструктурној инвестиционој банци, како пише лист, може оснажити идеју да руски председник Владимир Путин повећа сарадњу са тим државама.
Русија и Кина су већ постигле консензус о набавци руских војних авиона Су-35. Лидери обе земље током наредних преговора очекују и реализацију планова за одржавање заједничких поморских вежби у Црном мору.
Како наводи лист, то значи да су Москва и Пекинг преузели стратешку позицију да се суоче са САД „у ери новог хладног рата“.
