У ауторском тексту у ријечком Новом листу Месић пише да десница у Европи и свету „не само да диже главу, већ развија своје заставе фашизма“.
И Католичка црква одговорна због деснице
Ћути Меркелова, ћуте и француски председник Оланд и шеф Беле куће Обама, што у Риги поносно корачају бивши припадници СС јединица. Али док са једне стране ’не виде' неофашизам у Европи, са друге одбијају да оду у Москву. Као, осуђују Путинову политику“.
Месић каже да ће се 9. маја славити у Москви победа над поретком који би, да није било великих совјетских жртава, завладао добрим делом света.
„Актуелна хрватска политика не зна да се постави у таквој ситуацији“, тврди Месић позивајући да се нађу савезници с антифашистима у свету.
„У интересу је Хрватске и свих њених грађана, речју и делом одлучно казати: ‘Не, овако даље неће ићи'“.
Бивши хрватски председник посебно је критиковао Католичку цркву, замерајући да је једним делом имала „покровитељство“ у 25 година заједничког злочиначког подухвата десних снага на политичкој сцени.
„Заслугом доброг дела и медија, власти, активно и пасивно, Католичке цркве и одређених кругова из иностранства упропаштено је неколико генерација младих људи“.
Месић каже да се у Хрватској кокетира са нацифашизмом на начин да се релативизује злочиначки карактер усташтва и усташке парадржаве.
„То је присутно од првог дана самосталне Хрватске.“
Тврди да је на делу био национализам, верска нетрпељивост и да је све прелазило и у отворени шовинизам и расизам.
„Нетрпељивот према другима и друкчијима неретко је већ у тим првим данима свој израз налазила у физичком ликвидирању људи. Рат је довршио посао стварања криминалне ’елите‘ с којом и данас имамо посла“.
Заборављени су расни закони из НДХ, прогон Срба, Јевреја, Рома и Хрвата
Бивши председник тврди да „у таквом друштву рудиментарне демократије, бољега имена немам, у друштву у којему се код примене закона најпре гледало које је националности починитељ, а које жртва, односно оштећени, а неретко та пракса потоји још и данас, отворено је широко поље деловања за историјске ревизионисте, за све оне који су имали нескривену амбицију и након више деценија да мењају исход Другог светског рата“.
Тако је, каже Месић, рођена „нова истина“ о усташама и њиховој држави, заборављени су расни закони из НДХ, прогон Срба, Јевреја, Рома и Хрвата.
„Хрватске војнике и бранитеље, витезове како су их звали, слали су деведесетих у окршаје с песмом која је величала усташке кољаче Макса Лубурића и Јуру Бобана. О Јасеновцу и Црној легији постоји доста докумената и свако ко сумња у моју квалификацију ’кољачи‘, нека те документе прегледа“.
Сав тај „повратак прошлости“ по Месићу је извршен и за време ХДЗ-ове и СДП-ове владе. Каже да се сви правимо слепим на поруке које долазе и са телевизије, у којима све више царује језик мржње, типичан за ране деведесете прошлог века.
„Од смене на месту председника Хрватске агресивни наступ деснице која и не сакрива своју профашистичку обојеност, постао је још агресивнији, још отворенији, још злоћуднији. Маске су пале и ко сада не види како ствари стоје, никада и неће да види. Или ће прогледати када буде прекасно“, закључује Стјепан Месић.
Уклањање Титове бисте из кабинета Председнице само је симбол политике која је дефинитивно добила право грађанства у хрватскоме друштву и која се води без икаквих скрупула, отворено, под плаштом демократије, а уз обилато коришћење чињенице новог хладнога рата и беспоговорног сврставања Хрватске на једну страну у том рату“, сматра Стјепан Месић.
