О тој веома старој пријатељској вези написано је доста књига, снимљено много филмова, о њој су говориле бројне познате личности. Људи знају да опишу своја осећања према псу, а кад је реч о животињи — претпоставља се да се њена приврженост састоји од комбинације инстинкта зависности и друштвене улоге.
Међутим, увек се поставља питање да ли нас љубимци заиста воле, или само показују приврженост због хране и сигурности коју осећају. У ово се умешала и наука да би проверила како на физичком нивоу може да се докаже постојање осећања код пса.
Тако је, на пример, контролом рада срца код паса утврђено да долази до промена ритма у присуству одређене особе, а недавно су откривена и нова сазнања. Јапански научници са Азабу универзитета су открили да је та љубав још дубља него што се веровало, и да везу између пса и човека учвршћује хормон окситоцин.
„То су већ многи научници истраживали и дошли до позитивних резултата. Десет до петнаест минута миловања пса ослобађа хормоне среће и задовољства, ендорфин и окситоцин, који релаксирају и истежу миофиламенте у глатким и попречно пругастим мишићима, и то нас чини опуштенијим. Тај осећај је узајаман, тако да и животињу и човека испуњава задовољством, опуштеношћу и смиреношћу.“
Истраживачи наводе да ниво овог хормона, чије лучење иначе утиче на јачање везе између родитеља и деце, расте код човека и пса кад се друже, посебно када једно другом гледају у очи.
„Моје искуство говори да човеков најбољи пријатељ нема случајно ту титулу, зато што утиче на човека на више позитивних начина. Научно је доказано да се окситоцин лучи при контакту са псима, при додиру или погледу, зато власници и воле своје љубимце неизмерно или их пореде са децом. У мом послу се то дешава свакодневно“, закључује Александар Алек Милетић, грумер из салона за улепшавање паса.
Волите свог љубимца, јер та љубав вам је — како сада и наука потврђује — сигурно узвраћена.
