На нову рунду преговора Београда и Приштине премијери Србије и Косова Александар Вучић и Иса Мустафа пред високу представницу Европске уније Федериком Могерини, изаћи ће свако са својим идејама. Међутим, званичне теме према Брсиелу биће наставак нормализације и примена до сада постигнутих договора.
Одмрзавање постојећег стања
Незванично, Приштина планира да инсистира на позивном броју и гашењу система цивилне заштите на северу али и уклањању „Парка мира“ у северној Митровици. Београд, с друге стране, на реализацији пројекта Заједница српских општина, али и о продаји Ски-центра „Брезовица“.
Између ових „релаксирајућих“ тема у Бриселу, могле би бити изјаве Едија Раме, албанског премијера, о уједињењу Косова са Албанијом, али и жеља Хашима Тачија да дође у Београд на позив једне НВО.
Међутим, да ли ће се од овога наведеног заиста нешто и наћи на преговарачком столу, по речима аналитичара Центра за спољну политику Драгана Ђукановића, зависиће од жеље Брисела, а не Београда и Приштине.
„Централна тема састанка ће свакако бити одмрзавање постојећег двогодишњег застоја на импелементацији бриселског споразума. На томе ће Европска унија свакао да инсистира код обеју страна. Вероватно, ће у вези са тим бити тражена једна нова динамика, пре свега за формирање Заједнице српских општина. Ценим да ће епилог састанка бити даље смернице Брисела како да се настави започето," мишљења је Ђукановић.
Иако се због поруке из Брисела „да има још доста посла пре него што се дође до отварања поглавља Србије и ЕУ“ — јер је услов ЕУ за отварање поглавља за преговоре са Србијом управо спровођење Бриселског споразума — наметнуо став да се пред Србију стaваљају нови услови, Ђукановић у то не верује, већ каже да ће се пре инсистирати на остваривању договорених. И портпаролка високе представнице ЕУ Маја Коцијанчич изјавила је да „нема неких нових услова“.
„Услови који су договорени за преговарачки процес су јасни. Процедура је врло јасна, а кад говоримо о поглављу 35, веома је важно да дође до даљег напретка у имплементацији тога што је било договорено“, изјавила је она.
Приоритет Заједница српских општина
На припремним разговорима за ову рунду дијалога на којем је учествовао директор Канцеларије Владе Србије за КиМ Марко Ђурић, речено је да је да је током разговора изнета дубока забринутост Београда, али и српског народа на Косову, због погоршања безбедносне ситуације и низа озбиљних инцидената на северу Косова, али и непоштовања Приштине у вези са формирањем Заједнице српских општина.
Ђурић је током тих разговора предочио сарадницима Могеринијеве да Приштина озбиљно касни са испуњавањем обавеза Бриселског споразума у низу тачака — од одлагања одлука које се тичу енергије, Телекома и авио-саобраћаја па надаље.
Да разговори који предстоје неће бити ни мало лаки, најавио је и премјер Србије Александар Вучић.
„И пред Владом Србије и преда мном је неких седам-осам тешких дана. Тај дан у Бриселу биће тежак за нас. Имаћемо разговоре са албанским представницима, али наш посао је да разговарамо и да долазимао до решења“, изјавио је Вучић.
Саша Милосављевић, шеф листе Српска у пришинском парламенту, такође, сматра да ће разговори у Бриселу бити тешки.
„За нас је најбитиније да се почне са имплементацијом Бриселског споразума и да се оно што је до сада договорено, доведе до краја. Приоритет је Заједница српских општина јер је то за нас најбитније питање, јер мислимо да ће умногоме побољшати живот људи који живе доле“, каже Милосављевић.
Подсећања ради, оно што се у јавности назива немачким условима за отварање поглавља је заправо листа од 11 тачака коју је још прошле јесени саставила европска спољнополитичка служба.
Због инсистирања Немачке на листи од 11 тачака, поглавље 35 није отворено прошлог децембра, а европски званичници неодређено понављају да ће се то догодити ове године, можда већ у јуну или септембру.
Аналитичари у Бриселу оцењују да проблем није у томе што су услови нови, већ што је реч о неформалној листи, што отвара простор различитим интерпретацијама кад су ти услови заиста и испуњени.
Претходна рунда одржана је 9. фебруара и то после вишемесечног застоја, а тада је парафиран споразум о правосуђу.
