„САД су спроводиле политику системског ‘обуздавања’ Русије, вукући за собом и савезнике са циљем наношења штете домаћој привреди — преко затварања приступа западним банкарско-кредитним системима, технолошким гушењем кључних индустријских грана и општој дестабилизацији пословне климе на рачун екстериторијалне примене ограничења комерцијалне делатности“, каже се у документу.
У извештају се каже да су односи са ЕУ били практично замрзнути по свим кључним питањима. Једностране санкције и руске реципроцитетне мере довеле су до смањења трговинског промета обе стране у 2014. години за скоро 8 одсто.
„Међутим, активно је рађено са ´кључним државама´ „Источног партнерства" ЕУ са циљем заштите руских интереса. Настављена је реализација пројеката у оквиру „Северне димензије", програма пограничне сарадње Русија-ЕУ", саопштили су у МИП-у.
Међутим, у ресору су навели да неке земље ЕУ ипак настављају сарадњу са Русијом. Између осталих, Немачка је држала отворен канал прагматичног дијалога за важна питања владиног блока, каже се у извештају.
„Пратећи у општем контексту политику ЕУ, Аустрија ипак припада противницима дугорочне конфронтације са Русијом и пооштравања притиска путем санкција", саопштили су у МИП.
Према оценама МИП Русије, ове године су били интензивни руско-српски контакти, чија кулминација је била посета председника Русије Владимира Путина Београду, на 70-годишњицу ослобођења српске од нацистичке окупације.
„Доследни став Србије да се не придружује увођењу санкција против Русије је омогућио значајно повећање извоза српских пољопривредних производа на руско тржиште", наглашено је у руском спољно-политичком ресору.
