Рецитујући своје најлепше стихове, наш познати песник за децу Љубивоје Ршумовић започео је у Дечјем културном центру литерарно-музички догађај „Ршумдан“ приређен у његову част.
Сасвим је сигурно да нико од нас не би могао да замисли своје детињство без сећања на неке од најпознатијих Ршумових песама као што су „Миш је добио грип“, „Бабарога“, „Вуче, вуче, бубо лења“…
У препуној дворани Дечјег културног центра, Ршум је са многобројним гостима и пријатељима обележио пола века од објављивања његове прве књиге. Поред Ршумовића у програму су учествовали Леонтина и хор „Чаролија“, који су извели неколико Ршумових песама, а између осталог и дечју химну „Деца су украс света“, за коју је аранжман урадио наш познати водитељ Миња Субота.
Док се глумац Горан Јевтић присећао својих првих глумачких корака у Позоришту Бошко Буха, чији је тадашњи директор био управо Ршум, писац и песник Матија Бећковић одржао је дирљив говор у ком је направио паралелу између поезије за одрасле и поезије за децу.
„Ја сам стигао из смртно озбиљног света где нико није био дете, а бебе се успављују речју ’ниси ти више мали‘, зато за озбиљно нисам узимао ни децу, а камоли дечју поезију. Чинило ми се да је то нека досетка да се лакше преживи. Први који ме је научио да је поезија за децу азил чисте духовне игре и слободе и да је имати право да будеш дете велико достигнуће грађанског друштва и високог стандарда, био је Душан Радовић, он ме је освестио. Волео је и ценио Ршума, па је то пренео и на мене“, рекао је Бећковић.
Највећи живи песник за децу прве песме је објавио 1957. године у ужичким „Вестима“ и београдским „Књижевним новинама“, а прва самостална књига коју је издао није била збирка песама већ књига прича „Тандара мандара“ из 1965. године. Уследило је још 90 књига, углавном за децу. На телевизији је водио и режирао више од 600 емисија. Једна од најпопуларнијих серија за децу „Фазони и форе“ имала је 142 епизоде. Од 1986. до 2002. био је директор Позоришта Бошко Буха. Један је од оснивача и први председник Одбора за заштиту права детета Србије.