„То ће свакако имати последице“, изјавио је Тачи за бечки „Пресе“, не желећи међутим да каже о каквим последицама је реч.
Он је, ипак, казао да неће бити директних контрамера српским политичарима.
„Понашање Србије према мени ће послужити као пример како не треба да се опходимо према нашим суседима“, додао је Тачи.
Он је, истовремено, изразио изненађење што је званични Београд био против његовог доласка.
„Министри косовске владе су посетили Србију, а били су и високи представници Србије на Косову, и такве посете више нису никаква вест“, нагласио је Тачи, подсећајући да је недавно била и двогодишњица Бриселског споразума, те да је у оквиру дијалога стално било сусрета високих представника Београда и Приштине у Бриселу.
„Зашто онда нису могли дозволити моје путовање у Београд?“, упитао је он.
Тачи каже да одбијање обезбеђивања његовог боравка у Београду, „претње њему, косовском представнику у Београду, као и организаторима конференције, показују Србију која је још увек талац прошлости и политике која је водила најстрашнијим трагедијама и патњама“.
У вези са налогом за хапшење који и даље постоји против њега, Тачи је указао да су се, када је он расписан, судови више бавили политиком него правдом.
Тачи је 11. јула 1997. године осуђен у одсуству пред Окружним судом у Приштини на 10 година затвора, а пресуду је 12. марта 1999. године потврдио Врховни суд Србије.
Официр за везу Београда и Приштине Дејан Павићевић одговорио је 20. априла на захтев приштинских власти да Тачи 24. априла посети Београд, обавестивши да против њега постоји правноснажна судска пресуда и да би био изведен пред надлежни суд.
Тачија је у Београд позвала невладина организација Омладински одбор за образовање, као организатор скупа „Европске интеграције западног Балкана — заједно можемо боље“ 24. априла. Они су, међутим, 20. априла повукли тај позив, тврдећи да су то учинили под притиском и претњама.
