Високе госте, међу којима су лидери Русије и Србије Владимир Путини и Томислав Николић, дочекао је председник Јерменије Серж Саргјсан.
Цермонија је почела полагањем венаца и минутом ћутања, а председник Саргсјан је након тога изјавио да је захвалан онима који су дошли у Јерменију да још једном потврде опредељење за људске вредности и кажу да ништа није заборављено и да се сећамо и после 100 година.
Председник Русије подсетио је да су руски и јерменски народ увек били духовно блиски и узајамано се подржавали.
„Данас ми тугујемо заједно са јерменским народом. Став Русије је био и остао доследан: увек смо сматрали да за масовно убиство људи нема и не може бити никаквих оправдања“, рекао је Путин.
Према његовим речима светска заједница треба да учини све да се трагични догађаји из прошлости никада не понављају, да би сви народи могли да живе у миру и слози, не познајући ужасе до којихдоводи распиривање непријатељства, агресивни национализам и ксенофобија.
„Нажалост, сада у многим крајевима света дижу главу неофашисти, на власт желе да дођу радикални националисти, јача антисемитизам, сведоци смо и испољавања русофобије. Треба да поставимо питање зашто се то дешава и шта је узрок томе. И пре него што се било шта предузима у критички важним крајевима света, треба се пре свега замислити над тиме шта ће бити даље, размислити о последицама“, нагласио је руски председник.
Обележавању 100. годишњице геноцида над Јерменима присуствовао је и француски председник Франсоа Оланд.
„Никада нећемо заборавити трагедије које је претрпео ваш народ“, изјавио је Оланд.
Председник Србије Томислав Николић истакао је да та трагедија опомиње све и да Србија због својих жртава може одлично да разуме јерменско страдање.
„Дошао сам у Јереван да се у име српског народа и у име државе Србије поклоним жртвама страшне трагедије јерменског народа током првог великог светског рата у 20. веку“, рекао је Николић, додајући да „ако ико може да разуме и осети несрећу библијских народа која се 1915. обрушила на Јермене у Османлијском царству, као и њене трајне и незалечиве последице, онда су то српски народ и Србија“.
Он је додао да су јерменске жртве трајна опомена за живе и да их нико не сме заборавити посебно данас када, према речима папе Фрање, тече „трећи светски рат на парче“.
Руководилац администрације председника Јерменије Виген Саркисјан је у интервјуу за радио Спутњик рекао да се свет данас сећа милион и по убијених и стотине хиљада оних који су успели да се спасу те трагедије.
Он је подсетио и да су 25 година после геноцида, када је три четвртине становништва било уништено, Јермени успели да дају 600.000 учесника Другог светског рата, од којих се, како каже, половина није вратила кући, погинувши на бојним пољима.
„Народ је успео да се мобилише одмах после такве трагедије, да обнови државност, да прође огроман пут културног, научног и економског развоја“, рекао је Саркисјан.
Коментараишући став Турске која пориче геноцид, он је рекао да има врло мало оних који се усуђују да противрече званичном ставу Анкаре.
Према његовим речима, сама међународна заједница треба да заузме став „нулте толеранције, зато што је геноцид универзални злочин усмерен против човечанства као таквог, а не против конкретног народа".
Јерменска црква је јуче канонизовала милион и по убијених у масакрима и депортацијама за време Првог светског рата, преноси Би-Би-Си.
Француска снажно подржава идеју да се тај погром третира као геноцид, а њен председник је предложио законско кажњавање за његово порицање.
Међутим, Турска се снажно противи коришћењу термина „геноцид“ за описивање тог убијања, јер је било много мртвих на обе стране, што је погоршало односе између Турске и Јерменије. Притом, Турска тврди да је било много мање убијених од милион и по људи, бројке коју наводи јерменска страна.
Амерички председник Барак Обама описао је масакр из Првог светског рата као „страшан покољ“, али је избегао термин „геноцид“, због разбуктавања страсти поводом 100. годишњице те трагедије.
Историчари у 20 земља — укључујући Русију, Француску и Немачку, као и међународна тела, међу којима и Европски парламент — сматрају да је реч о геноциду.
Турска обелжава годишњицу битке на Галипољу
Истовремено, Турска ће данас обележити 100 година велике битке на Галипољу, која је трајала пуних девет месеци.
Турска ће угостити светске лидере на обележавању 100. годишњице битке на Галипољу, шаљући тиме поруку помирења и патриотског поноса, због једне од најдрамтичнијих османлијских победа у Првом светском рату, преноси АФП.
Погинуло је на десетине хиљада људи на обе стране током деветомесечне битке — између Немачке, коју су подржавале османлијске снаге, и савезника, укључујући Аустралију, Британију и Нови Зеланд, које су покушавале да освоје Цариград и успоставе контролу над Босфором и Дарданелима.
Тела погинулих данас леже заједно на одвојеним гробљима полуострава Галипоља на западу Турске, што се посматра као снажан симбол помирења између бивших непријатеља.
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган ће поводом комеморације угостити лидере земаља-савезница, укључујући аустралијског премијера Тонија Абота, новозеландског Џона Кеја, британског принца Чарлса и његовог сина Харија. Свечаности присуствовују и министар спољних послова Србије Ивица Дачић.
