Украјинци су спремни да седе у затвору због избегавања војне службе, само да не учествују у ратним дејствима на истоку Украјине, пише Вашингтон пост.
Онима који избегавају војни рок и дезертерима прети затворска казна од две до пет година, али то Украјинце не зауставља.
„Радије ћу одлежати три године у затвору, где ће ме хранити и где ћу бити безбедан, него да одем у војску. Ова Влада је годину дана на власти, али ми и даље треба два дана да радимо да бисмо купили векну хлеба. Не желим да се борим за такву власт“, преноси лист речи 26-годишњег радника Андреја, који је војни позив добио у марту.
Андреј живи у Славјанску, који је средином априла прошле године и до почетка јула био под управом устаника, а касније га је заузела украјинска армија. Од 40 Андрејевих познаника који су добили војни позив само се један спрема да ратује.
„Борили смо се за независност, за право да живимо и радимо у сопственом региону. Када је дошла армија, пуцала је у нас читава два месеца. И сад ја треба да идем да се борим за њу? Не мислим тако“, каже Андреј.
Чак и они Украјинци који су учествовали у протестима крајем 2013. и почетком 2014. не желе да иду у армију јер се плаше за живот.
„Одавно сам одлучио да не одговорим на позив. Апсолутно ме не занима да учествујем у том конфликту. Они (власт и војна команда) треба да делују ефикасније како би смањили губитке. Не желим да попуњавам списак жртава“, изјавио је 25-годишњи Игор, сарадник једне кијевске невладине организације.
Украјинска армија суочена је с проблемима међу којима је подмићивање чланова мобилизационе комисије и неефикасан систем избора и припреме нових војних кадрова. Поред тога, породице убијених војника често треба да се боре да би добиле обећану подршку државе.
„Не разумемо за шта се боримо, Влада не објашњава људима циљеве тог рата“, изјавио је за лист војни аналитичар Алексеј Арестович који додаје да се конфликт у Украјини, чак и после годину дана трајања, званично не назива „ратом“.
Раније су медији пренели да је мобилизација у Украјини, објављена почетком 2015. године, пропала. Житељи Украјине почињу да схватају „реалну, ужасавајућу“ цену рата. По њиховом мишљењу, конфликт из априла 2014. године претворио се у „крвави, исцрпљујући масакр", који је већ однео између пет и педесет хиљада живота.
Многи млади Украјинци више воле да добију статус избеглице у Русији. Тако се, према подацима руских власти, на територији Руске Федерације налази готово 1,3 милиона грађана Украјине који отворено говоре да су ту како би избегли војни позив.
