Према речима Момчила Вуксановића, тај Савет се залаже за постизање равноправности Срба у Црној Гори и очување националног, верског, језичког и културног идентитета.
Вуксановић сматра да је „у Црној Гори веома угрожен српски језик и нарочито ћирилица“ и додаје да је у образовном систему те земље „готово избрисана могућност да се користи српски језик, српска књижевност, српска национална историја и историја уметности“.
„Ми се залажемо да кроз те наше активности и кроз оно што нам пружа Устав, Срби у Црној Гори постигну равноправност“, нагласио је Вуксановић наводећи истовремено да српски народ у Црној Гори нема решен уставно-правни статус.
Истичући да је Српски национални савет, који је формиран 2008. године, кровна институција српског народа у Црној Гори, Вуксановић је навео низ њених активности које су, како сматра, од пресудног значаја да се сачува оно што је посебност српског народа.
Српски савет успео је протеклих година да сачува своје најважније пројекте и подигне квалитет тамошњих српских медија, рекао је он и подсетио да су формирани интернет-портал и часопис „Српске новине“, као и Српски радио и телевизија, који су доступни на читавом подручју Црне Горе преко два кабловска оператера.
„Срби у Црној Гори имају тако могућност да прате све што је најактуелније, а тиче се очувања идентитета српског народа“, рекао је Вуксановић Танјугу.
Он је посебно истакао оснивање Књижевне задруге Српског народног вијећа, која је за врло кратко време од настанка издала више од 160 наслова на српском језику и ћириличком писму, што сматра доприносом Савета очувању језичког идентитета.
Срби у Црној Гори још нису дефинисани ни као мањински народ ни као конститутивни, релативно већински народ, указао је председник Српског националног савета.
Вуксановић је додао да у тој земљи постоје два релативно већинска народа — Црногорци и Срби, и мањински народи — Бошњаци, Муслимани, Албанци, Хрвати и Роми.
