„Брисел је, негирајући не само геополитичке последице европске политике суседства, већ, што је још горе, и њене циљеве, дозволио себи да игнорише Москву. Али, поигравајући се с украјинским Споразумом о стабилизацији и придруживању, као да он није ништа више од ’трговинског споразума‘, ЕУ је одбила да схвати, а камоли да се припреми за последице“, оценио је Дал Санто.
Он је нагласио и да је тренутна криза у Европи последица жеље Брисела да одустане од „обојених политика“, мислећи на европске револуције назване по бојама.
Дал Санто је рекао и да је ЕУ понудила Споразум о стабилизацији и придруживању Украјини у намери да одвоји Кијев од Москве и „економски, политички и стратешки“ га приближи Бриселу, „док није водила рачуна о ризику који би могло да изазове стварно приступање Украјине ЕУ“.
Поред тога, најјактивнији заговорници ЕНП-а, нарочито Шведска, Пољска и балтичке земље, имају сопствене геополитичке циљеве: оне желе незванични браник од Русије, пише Дал Санто.
Овај аналитичар наводи и да, иако је ЕНП представљена као „чист алтруизам“, Брисел види земље ван граница ЕУ као потенцијалне сфере интереса и политичке контроле.
Пројекат ЕНП заснован је на претпоставци да ће Русија прихватити интеграцију постсовјетских држава у окриље ЕУ, заборављајући њене личне културне, економске и стратешке интересе, додаје овај аналитичар.
У сваком случају, сан да ће Москва видети свет како га види Брисел сломила је реалност, истакао је Дал Санто.
